Koliko su slični struktura oka i fotoaparat
Oko, to čudo prirode, nemoguće je u potpunosti oponašati jer je to skup složenih sastavnih delova koji sarađuju sa nervnim sistemom i mozgom kako bi stvorili sliku. U svakom slučaju, struktura oka služila je kao nadahnuće pronalazačima fotoaparata. Oni su napravili izvanrednu aproksimaciju koja danas u mnogo čemu nadmašuje oko. Pogledajmo koje su sličnosti i razlike između ljudskog oka i fotoaparata.
Kako je struktura oka nadahnula rad fotoaparata
Za početak, pogledajmo bliže strukturu oka kako bismo lakše razumeli sličnosti sa fotoaparatom. Oko je organ sa izuzetno složenom anatomijom.
Spoljni deo oka čine kapci i suzne žlezde. Prednji deo oka naziva se i očna jabučica, a sastoji se od:
- rožnjače: providni prednji deo oka, koji pokriva šarenicu, zenicu i prednju komoru;
- beonjače: vidni beli deo očne jabučice;
- prednje komore: prostor između rožnjače i šarenice;
- šarenice: mišična opna između rožnjače i sočiva, u kojoj se nalaze pigmenti koji očima daju boju;
- zenice: otvor u centru šarenice oka koji sužavanjem i širenjem omogućuje da pravilna količina svetlosti uđe u mrežnjaču;
- sočivo: prozirna bikonveksna struktura u oku, čija je funkcija prelamanje svetlosti koja pada u oko i njeno fokusiranje na mrežnjaču ili drugu strukturu za hvatanje svetlosti.
U unutrašnjem delu oka nalazi se:
- prednja hijaloidna membrana;
- staklasto telo: staklasti, providni gel koji se nalazi između sočiva i retine;
- mrežnjača: tkivo koje leži na zadnjem zidu oka; odgovorna je za stvaranje slike koju vidimo;
- sudovnjača: tkivo, prekriveno krvnim sudovima;
- vidni nerv: sastoji se od nervnih vlakana koja počinju od receptora u očnoj mrežnjači i vode prema vidnom centru.
Kako fotoaparat oponaša funkciju oka
I oko i fotoaparat imaju sočivo i površinu osetljivu na svetlost. Oba ,,uređaja” kontrolišu koliko svetlosti prodire kroz sočivo.
U oku se za to brine šarenica, prsten mišićnog tkiva koji daje boju očima. On sužava zenicu i na taj način ograničava prolazak svetlosti, ako je ona jaka, ili je proširuje kad je svetlosti malo.
Sočivo u oku sakuplja svetlost. Slika se formira u zadnjem delu oka na mrežnjači – površini osetljivoj na svetlost. Odatle, impulsi putuju u mozak preko optičkog živca. Mozak tada interpretira viđeno.
U fotoaparatu, postupak fotografisanja je sličan. Prvo svetlost pada na sočivo fotoaparata. Blenda, slično kao šarenica, nadzire koja količina svetlosti ulazi u fotoaparat. Ona, zatim, pada na površinu osetljivu na svetlost. Nekad je to bio fotografski film, a sada, u digitalnim fotoaparatima, taj zadatak obavljaju slikovni senzori.
Važna prednost oka: sočivo u oku je fleksibilno
Važna razlika između rada fotoaparata i oka je u radu sočiva. Sočivo u fotoaparatu je kruto, pa sliku izoštravamo zumiranjem ili udaljavanjem sočiva od senzora. Sočivo u oku funkcioniše drugačije. Budući da je mekano i fleksibilno, oštrinu vida obezbeđuje promenom svog oblika.
Zbog toga je oko, u poređenju sa fotoaparatom, znatno napredniji „uređaj“ jer oštrinu obezbeđuje samo jednim sočivom, dok fotoaparati najčešće koriste sistem više sočiva koji se brinu o oštrini slike.
Subjektivna slika viđena očima naspram objektivne slike u fotoaparatu
Kada pritisnete dugme fotoaparata snima se slika koja beleži jedinstveni trenutak u vremenu, pa kažemo da je slika objektivna. Oko deluje malo drugačije, jer je u stanju da stvori tačnu i oštru sliku samo u centru našeg pogleda, ali to ne primećujemo jer se oči neprestano kreću.
Upravo zbog ovih mikro-pokreta oka, slika koju stvara oko predstavlja složen sistem slika - zapravo, to je čitava paleta slika koje vam daju osećaj pune boje i neku vrsta trodimenzionalne mape našeg vidnog polja. Svako oko takođe ima slepu mrlju, to je deo vidnog polja koje oko ne može da vidi. Međutim, ovu slepu mrlju naš mozak uspešno „nadoknađuje“, tako što je ispunjava podacima iz drugih uglova.
Kako raspon vida nadmašuje fotoaparat
Što se tiče raspona vida, ljudsko oko ima ogromnu prednost u odnosu na fotoaparat jer je u stanju da vidi okolinu i u najsvetlijem delu sunčanog dana, kao i noću, a ne treba mu puno vremena da se u potpunosti prilagodi između svetlosti i tame.
Naravno, kamera takođe može da zabeleži prelepu sliku po sunčanom danu ili noću. Ali jedan fotoaparat, odnosno objektiv ne mogu oboje. Dobar primer prednosti oka je kada pogledate lice nekoga ko stoji ispred prozora kroz koji pada jaka svetlost u postor. Oko će moći da vidi lice osobe, dok će fotoaparat uhvatiti samo konture lica.
Upoređujemo procesuiranje boje u očima i fotoaparatu
U mrežnjači oka postoje dve vrste fotoreceptora: štapići i čunjići. Štapići su vrlo osetljivi i omogućavaju gledanje u uslovima slabog osvetljenja, dok su čunjići odgovorni za dnevno gledanje i percepciju boja.
Postoje tri vrste čunjića. Svaka vrsta reaguje na različite talasne dužine svetlosti: crvene na duge talase, plave na kratke, a zelene na srednje.
U fotoaparatu se takođe nalaze fotoreceptori, ali ne dve vrste, već samo jedna. Fotoaparati reaguju na crvenu, plavu i zelenu svetlost uz pomoć filtera smeštenih na vrhu fotoreceptora. Oni su ravnomerno raspoređeni po sočivu. Međutim, u ljudskom oku čunjići su u sredini mrežnjače, dok štapića tamo uopšte nema.
Fotoaparatu, kao i očima, treba dobro održavanje i redovni servis
Kada se fotoaparat pokvari, možete ga jednostavno zameniti ili dati stručnom licu na popravku. To se naravno ne odnosi na oči koje vas moraju služiti čitav život, a zamena za „noviji model“ nije moguća. Zato treba dobro brinuti o svojim očima.
Važan deo ove brige su redovni pregledi kod očnog lekara kojima će se proveriti da li oko još uvek funkcioniše kako bi trebalo. Njima se mogu uočiti znakovi oštećenja vida ili najčešćih očnih bolesti, npr. sive mrene, glaukoma, suvih očiju, upale kapaka ili starosne degeneracije žute mrlje.
I sami možete puno da učinite za dobru formu očiju. Živimo u digitalnom dobu koje ne štedi oči. Važno je da im priuštite redovan odmor od ekrana.
Takođe, pripazite da su oči dovoljno vlažne, npr. sa kapima za oči Thealoz Duo. Reč je o kapima koje su u potpunosti bez konzervansa, a štite i obnavljaju oči jedinstvenim aktivnim sastojkom trehalozom.
Oči možete da jačate zdravom ishranom, o čemu se više može pročitati na linku. Ponekad se dogodi da zdrava ishrana nije dovoljna i onda vam treba dodatna podrška u obliku dodatka ishrani. Prehrambeni dodatak za oči Nutrof Total predstavlja izuzetnu prevenciju, jer pruža sve potrebne hranjive sastojke za održavanje zdravih očiju.
Ako vam treba više saveta o tome kako održavati oči zdravima, pozivamo vas da pročitate članak na linku. Bilo kakve dileme na temu oka, očnih bolesti i brige za oči razjasniće naši članci za zdrave oči na datim stranicama.