O SENILNOJ DEGENERACIJI ŽUTE MRLJE
Senilna degeneracija makule posledica je produženja životnog veka stanovništva, jer je upravo ova bolest najčešći uzrok nepovratnog oštećenja vida kod osoba starijih od 50 godina. Pogađa više žene nego muškarce. Javlja se nakon 50. godine i sa godinama se povećava. Pogađa čak 12% ljudi, starih između 60 i 70 godina, 30% 75-godišnjaka i do 60% 90-godišnjaka.Dva oblika degeneracije žute mrlje
Postoje dva oblika degeneracije žute mrlje: suv i vlažan.Suvi ili atrofični oblik je najčešći. Obično zahvata oba oka, najčešće asimetrično. Vidljivi receptori i pigmenti unutrašnjeg sloja mrežnjače (pigmentirani epitel mrežnjače) nestaju i zamenjuju ih atrofična područja bez vidljivih receptora. Takva područja se duže pojavljuju oko žute mrlje, čak i nekoliko godina ali ne utiču značajno na kvalitet vida. Međutim, kada su ta područja toliko velika, da se spoje i dosegnu do centra mrežnjače, vid počinje da se pogoršava. Suvi oblik smatra se sporim oblikom senilne degeneracije žute mrlje.
Vlažni ili neovaskularni oblik je ređi, pogađa samo 10% do 15% pacijenata ali brže napreduje i može dovesti do gubitka vida već za nekoliko meseci ili čak nedelja. Vlažni oblik senilne degeneracije žute mrlje uzrokovan je neovaskularizacijom, odnosno novonastalim krvnim sudovima na oku, koji se javljaju na mestima na kojima su beskorisni i iritirajući. Ako ovi krvni sudovi usmere horoid (vaskularni sloj) ka mrežnjači i razvijaju se nenormalno, javljaju se komplikacije u obliku krvarenja i ožiljaka. Stanje se može poboljšati samo pomoću novih oblika lečenja senilne degeneracije žute mrlje, poput lasera, dinamičke fototerapije ili injiciranjem antiangiogena u oko.
Ako dođe do horoidalne neovaskularizacije na jednom oku, postoji vrlo visok rizik (od 50% do 90%) da se pojave komplikacije i na drugom oku.
DA LI SLABIJE VIDITE ZBOG SENILNE DEGENERACIJE ŽUTE MRLJE?
Početna senilna degeneracija žute mrlje u početku ne stvara probleme ali s vremenom vid počinje da slabi.
Najčešći simptomi senilne degeneracije žute mrlje:
Najčešći simptomi senilne degeneracije žute mrlje:
- poteškoće u čitanju bez dodatnog svetla,
- vidimo predmete zamagljene, nepravilnih oblika, veličine i boja,
- osećaj da su predmeti poskočili kada se fokusiramo na njih,
- problemi u vožnji,
- poteškoće u razlikovanju detalja,
- tamna ili zaslepljujuća tačka u centralnom vidu.
KAKO SPREČITI SENILNU DEGENERACIJU ŽUTE MRLJE
Iako ne treba zanemariti genetske uzroke bolesti na senilnu degeneraciju makule značajno utiču faktori koji ugrožavaju i opšte zdravlje, poput pušenja, gojaznosti, visokog krvnog pritiska i visokog holesterola.
Trenutno nije poznat lek koji bi sprečio razvoj senilne degeneracije žute mrlje. Zato pre svega zdravim načinom života, bez pušenja, uz očuvanje normalnog krvnog pritiska i nivoa holesterola, zdravom ishranom i adekvatnom zaštitom od sunčevih zraka, možete mnogo učiniti za preventivu.
Istraživanja su pokazala da su antioksidativni vitamini i cink korisni u usporavanju napredovanja bolesti, a enzimi koji deluju u kombinaciji sa vitaminima A, C i E i elementi u tragovima (bakar, cink i selen) koji imaju antioksidativna svojstva prirodna su odbrana mrežnjače.
Takođe je važno unositi dovoljnu količinu vitamina D, jer on blagotvorno deluje na upale i sprečava razrastanje novih krvnih sudova i stvaranje ožiljaka na tkivu.
Istraživanja su takođe potvrdila blagotvorno dejstvo resveratrola u sprečavanju pojave bolesti, jer svojim antiinflamatornim, antioksidativnim i antiangiogenim dejstvom značajno utiče na zdravlje očiju.
Od ključnog značaja za senilnu degeneraciju žute mrlje je obezbeđivanje dovoljne količine luteina i zeaksantina, oku svojstvenih pigmenata, koje telo dobija isključivo hranom. Ovi pigmenti štite žutu mrlju od slobodnih radikala nastalih u procesu apsorpcije svetlosti.
Prevencija je dakle smanjenje oksidativnog stresa, jer je on jedan od važnih faktora koji utiče na pojavu bolesti, zato je neophodno jesti bogatu i raznovrsnu hranu. U tabeli u nastavku možete videti koje su materije važne za prevenciju bolesti i u kojim namirnicama se mogu naći.
Istraživanja su pokazala da su antioksidativni vitamini i cink korisni u usporavanju napredovanja bolesti, a enzimi koji deluju u kombinaciji sa vitaminima A, C i E i elementi u tragovima (bakar, cink i selen) koji imaju antioksidativna svojstva prirodna su odbrana mrežnjače.
Takođe je važno unositi dovoljnu količinu vitamina D, jer on blagotvorno deluje na upale i sprečava razrastanje novih krvnih sudova i stvaranje ožiljaka na tkivu.
Istraživanja su takođe potvrdila blagotvorno dejstvo resveratrola u sprečavanju pojave bolesti, jer svojim antiinflamatornim, antioksidativnim i antiangiogenim dejstvom značajno utiče na zdravlje očiju.
Od ključnog značaja za senilnu degeneraciju žute mrlje je obezbeđivanje dovoljne količine luteina i zeaksantina, oku svojstvenih pigmenata, koje telo dobija isključivo hranom. Ovi pigmenti štite žutu mrlju od slobodnih radikala nastalih u procesu apsorpcije svetlosti.
Prevencija je dakle smanjenje oksidativnog stresa, jer je on jedan od važnih faktora koji utiče na pojavu bolesti, zato je neophodno jesti bogatu i raznovrsnu hranu. U tabeli u nastavku možete videti koje su materije važne za prevenciju bolesti i u kojim namirnicama se mogu naći.
Lutein i zeaksantin |
na 100 g |
---|---|
kelp | 39,5 mg |
spanać | 12 mg |
brokoli | 2,4 mg |
tikvice | 2,1 mg |
kukuruz | 1,8 mg |
grašak | 1,3 mg |
Vitamin D |
na 100 g |
---|---|
ulje jetre bakalara | 250 µg |
losos | 16 µg |
sardine | 11 µg |
obična tuna | 5 µg |
braon pastrmka | 4 µg |
jaja | 3 µg |
margarin | 3 µg |
Resveratrol |
na 100 g |
---|---|
grožđe | 0,16–0,78 mg |
vino | 0,01–1 mg |
Vitamin C |
na 100 g |
---|---|
acerola | 1300 mg |
šipak | 1000 mg |
crna ribizla, peršun, crvena paprika | 160–200 mg |
zelena paprika, crna rotkva | 100–150 mg |
kivi | 70–100 mg |
Vitamin E |
na 100 g |
---|---|
suncokretovo ulje | 55–80 mg |
druga bilja ulja | 10–30 mg |
margarin | 6–40 mg |
voće i povrće | 0,8–2 mg |
Omega-3 |
na 100 g |
---|---|
ulje oraha | 12 mg |
ulje od uljane repice | 8 mg |
ulje pšeničnih klica | 6–7 mg |
riblje ulje | 1–1,5 mg |
margarin i kukuruz | 0,5–1 mg |
Cink |
na 100 g |
---|---|
ostrige | 80 mg |
francuski sirevi | 7–10 mg |
govedina | 5–6 mg |
jaja | 1–2 mg |
Bakar |
na 100 g |
---|---|
iznutrice | 15 mg |
školjke | 4–10 mg |
suho voće | 1 mg |
meso | 0,3–0,5 mg |
ribe | 0,3–0,5 mg |
Selen |
na 100 g |
---|---|
ribe | 30–40 mg |
jaja | 20 mg |
meso | 6–10 mg |
sir | 5 mg |
Međutim, ako vaša ishrana nije dovoljno raznovrsna ili joj nedostaje riba iz hladnih mora koja je bogata masnoćama, voće i zeleno povrće, koristiće vam Nutrof® Total, zamena za antioksidante, omega-3 masne kiseline, oku svojestvenih pigmenata luteina i zeaksantina, resveratrol i vitamina D. Ovaj dodatak ishrani pruža potpunu formulu za očuvanje zdravlja vaših očiju.
KAKO FUNKCIONIŠE OKO?
Oko funkcioniše poput fotoaparata jer ima dva dela, koja su odvojena očnim sočivom. Svetlost putuje kroz providne strukture oka, a slike se projektuju na mrežnjaču. To je za svetlost osetljiv film, koji oblaže zadnji deo oka. Uz pomoć očnog sočiva, svetlost se sakuplja na žutoj mrlji mrežnjače.
Žuta mrlja je mali deo mrežnjače u vidnoj osi koja doprinosi oštrom vidu i presudna je za čitanje, pisanje i raspoznavanje detalja. Slike, koje se projektuju izvan žute mrlje pomažu da vidimo okolinu jer omogućuju periferni vid.
Senilna degeneracija žute mrlje pogađa samo žutu mrlju, dok je periferni deo mrežnjače zdrav. Bolest u ekstremnim slučajevima može dovesti do slepila, a najčešće je pogođena oštrina vida, ravne linije vidimo kao isprekidane i iskrivljene, deo linije nedostaje. To otežava obavljanje svakodnevnih aktivnosti, poput čitanja i zahteva upotrebu optičkih pomagala.Test vida
Svoj vid i moguće deformacije ili promene možete i sami proveriti uz pomoć Amslerove mreže. Ovo je jednostavan test pomoću kojeg možete otkriti bilo koje deformacije ili promene vida ili očiju.Kako proveriti svoj vid?
- Dok nosite svoje uobičajene naočare za čitanje (ako ih koristite), pokrijte jedno oko rukom.
- Postavite se na normalnu udaljenost od mreže, kao kad čitate knjigu.
- Usredsredite se i fiksirajte pogled u mrežu.
- Ponovite postupak na drugom oku.