Umorne oči i sindrom kompjuterskog vida
U današnjem digitalnom svetu kompjuteri, pametni telefoni i drugi digitalni uređaji igraju značajnu ulogu u našim životima. Mnogi ljudi na svom poslu ili u svojim domovima provode veliki broj sati ispred ekrana svog računara, a rezultat toga su umorne oči i sindrom komjuterskog vida, odnosno digitalni stres.
Ako želite da budete iskreni prema sebi, priznaćete da i sami dobar deo dana provodite za ekranima digitalnih uređaja radeći na svom komjuteru, opuštajući se uz TV ili čitajući vesti na svom mobilnom telefonu. Mi smo generacija digitalnog doba i volimo sve mogućnosti koje nam ono pruža.
Međutim, postoji i cena koja mora da se plati za sve ove pogodnosti i ona se pre svega ogleda u posledicama koje digitalni stres ima na vaše oči.
Šta je sindrom kompjuterskog vida?
Sindrom kompjuterskog vida se odnosi na razne probleme sa očima i poremećaje vida koji mogu da nastanu kada previše vremena provodite ispred digitalnih ekrana. Ovo stanje je takođe poznato i pod nazivom digitalni stres i glavni simptom ovoga je astenopija, odnosno umorne oči.
Sigurno ste se više puta susreli sa osećajem da jednostavno morate da zatvorite oči na minut ili dva i da im date malo odmora. To je posledica digitalnog stresa, koji je, inače, mnogo više rasprostranjen nego što mislite.
Nivo umora, iritacije i neugodnosti koju osećate u očima je proporcionalna vremenu koje provodite ispred monitora računara ili mobilnog telefona. Klinička istraživanja su pokazala da 90% ljudi koji za digitalnim ekranima provode više od 3h dnevno imaju barem neke od simptoma digitalnog stresa koji utiču na njihov život i svakodnevne aktivnosti.
Sindrom kompjuterskog vida je posledica toga što vaše oči i mozak reaguju drugačije na karaktere na kompjuterskom ekranu nego na karaktere odštampane na papiru. Naše oči nemaju previše problema da se fokusiraju na štampani materijal koji ima guste crne znakove sa dobro definisanim ivicama. Karakteri na ekranu računara nemaju isti stepen kontrasta i definicije.
Reči i slike na ekranu računara su stvorene kombinacijama sićušnih svetlosnih tačaka (piksela) koje su najsjajnije u centru i smanjuju intenzitet prema svojim ivicama. To otežava vašim očima da na njima zadrže fokus. Vaše oči žele da smanje intenzitet fokusiranja i da time budu odmornije, ali zbog prirode piksela moraju da se naprežu kako bi jasno videle šta je na ekranu. Ovo kontinuirano savijanje očnih mišića stvara sindrom kompjuterskog vida i umorne oči.
Kako se vrši dijagnoza digitalnog stresa?
To će najbolje utvrditi oftalmolog koji može izvršiti niz različitih ispitivanja:
- Provera kvaliteta vida - oftalmolog proverava da li postoji neka refraktivna greška oka, kao što su astigmatizam, kratkovidost ili dalekovidost.
- Test oštrine vida - ovde se proverava koliko dobro vidite detalje slova ili nekih simbola sa određene distance. Za ovaj test obično se koristi Snelenova tablica.
- Test za procenu kako oči rade zajedno - Ovim testom se utvrđuje da li se vaše oči pomeraju skladno i da li mogu da se efikasno fokusiraju.
Oftalmolog takođe može da obrati posebnu pažnju na vaš radni prostor, uključujući osvetljenje, udaljenost od digitalnih uređaja, držanje tela i vreme provedeno ispred ekrana.
Umorne oči i digitalni stres: simptomi
Najčešći simptomi digitalnog stresa su:
Naprezanje očiju - Kada čitate ili gledate video zapise na digitalnom ekranu vaše oči se stalno kreću i iznova fokusiraju. Zbog toga vaši očni mišići rade prekovremeno što dovodi do umora i naprezanja očiju.
Suvo oko - Istraživanja su pokazala da, kada koristimo računar, mi manje trepćemo, što smanjuje hidrataciju i distribuciju suza po površini oka. To izaziva simptome kao što su svrab, peckanje u očima i umorne oči.
Zamagljen vid - Naprezanje očiju, suve oči i svetlost sa kompjuterskog ekrana izazivaju zamagljen vid, što otežava raspoznavanje sadržaja na ekranu. To dodatno izaziva naprezanje očiju kako bi se bolje fokusirale.
Bol u vratu i ramenima - Ako sedite duži vremenski period ili je vaš kompjuterski ekran postavljen previsoko ili isuviše nisko, vremenom ćete početi da osećate bolove u ramenima i vratu. To takođe utiče i na loše držanje tela.
Glavobolje - Duže gledanje u ekrane digitalnih uređaja dovodi do grčenja mišića oko očiju i oni vremenom postaju umorni i napeti. Vremenom, ovo može da izazove i grčenje vaših facijalnih mišića, što može da dovede do glavobolja.
Jačina pomenutih simptoma varira i zavisi od vaših specifičnih vizuelnih sposobnosti i od toga koliko vremena provode gledajući u ekrane digitalnih uređaja. Ovome doprinose i razni problemi sa vidom (astigmatizam, dalekovidost, kratkovidost itd.), neadekvatna koordinacija očiju, kao i sposobnost fokusiranja oka.
Ovi simptomi su uglavnom privremeni i opadaju u intenzitetu kako smanjujete vreme koje provodite ispred digitalnih ekrana. Kod pojedinih ljudi dolazi do slabljenja kvaliteta vida i ako je to sa vama slučaj, obavezno se javite svom oftalmologu kako bi sprečili ozbiljnije posledice.
Koji su rizici za nastanak digitalnog stresa?
Sindrom kompjuterskog vida ne ostavlja ozbiljnije ili dugoročne posledice, ali je često iritirajući i neprijatan. Zbog njega imate problema sa umornim očima i smanjenu mogućnost koncentracije. U nekim slučajevima astenopija ili umorne oči mogu da ukažu i na neke druge zdravstvene probleme.
Digitalni stres nastaje zbog intenzivnog fokusiranja vaših očiju na neki zadatak i najčešći uzroci za njegov nastanak su:
- Duže čitanje bez pauze
- Gledanje u digitalne ekrane
- Izloženost jakom svetlu ili odsjaju
- Umor i stres
- Vožnja automobila na veće udaljenosti
- Boravak u slabo osvetljenom okruženju
- Problem sa očima kao što je suvo oko ili neka refraktorna greška oka
- Izloženost suvom pokretnom vazduhu (ventilatori, sistemi ventilacije ili grejanja)
Ako imate jako izražen sindrom kompjuterskog vida ili on traje duže vreme, obavezno se javite svom lekaru jer to može da bude znak nečeg ozbiljnijeg.
Sindrom kompjuterskog vida: prevencija i lečenje
Često se postavlja pitanje da li digitalni stres može da se spreči? Odgovor je da može i prvi korak ka tome je razvijena svest o samom problemu umornih očiju.
Sindrom kompjuterskog vida uglavnom se javlja zbog pretpostavke da rad za kompjuterom mora da bude pomalo neudoban. Zbog toga se rani simptomi ovog stanja previđaju i otvaraju put ka većim problemima. Zato je svest o ovom procesu važna i predstavlja početak izlečenja digitalnog stresa.
Samo uočavanje problema nije i rešenje i zato je potrebno da znate više o sindromu kompjuterskog vida. Niko do vas samih ne zna kako astenopija ili umorne oči utiču na vaše raspoloženje i učinak na poslu. Zato, kada stvari izmaknu kontroli, zbunjenost, napetost i nervoza postaju vaša svakodnevnica.
Srećom, sindrom kompjuterskog vida je moguće izlečiti, a to počinje vašim razgovorom sa oftalmologom koji će testirati vaš vid i izvršiti detaljan pregled vaših očiju. Naravno, postoje razni načini da se sa digitalnim stresom izborite i sami:
Kapi za oči - Kapi za umorne oči ublažavaju simptome digitalnog stresa i donose vam preko potrebno olakšanje. Njihovim korišćenjem vi vlažite površinu svog oka i sprečavate da se sindrom kompjuterskog vida ponovo javi.
Mi vam preporučujemo Thealoz Duo, najbolje kapi za umorne oči koje ne sadrže nikakve konzervanse i koje neguju i obnavljaju površinu vašeg oka jedinstvenom kombinacijom aktivnih sastojaka.
Masaža očiju - Da bi ste smanjili naprezanje očiju i smanjili zamor oka, čistim prstima masirajte svoje očne kapke, predeo iznad obrva, podočnjake i slepoočnice. Ovo ubrzava cirkulaciju krvi i opušta mišiće oko očiju. Ova masaža takođe stimuliše suzne žlezde, što sprečava pojavu sindroma suvog oka.
Tople obloge - Ovo je odličan način da opustite mišiće oka i da ublažite suvoću očiju nakon dužeg gledanja u digitalne ekrane. Da bi ste uspešno koristili ovu metodu i uklonili zamor očiju, stavite deblji peškir u rernu i uključite grejanje na 150°C u trajanju od 5-10minuta. Nakon toga umotajte peškir i tanko i čisto platno i pronađite udobno mesto za ležanje. Zatvorite oči i stavite ovu toplu oblogu preko očnih kapaka. Opustite se i duboko dišite 1 minut. Ponovite ovaj proces najmanje tri puta u toku dana.
Hladne obloge - Hladne obloge su efikasne u poboljšanju cirkulacije krvi i opuštanju umornih očiju. Ako je zamor oka doveo do nadutosti ili otoka područja oko očiju, umotajte nekoliko kockica leda u čistu krpu i držite ih na kapcima 2 minuta. Ova će vam pomoći da smanjite nadutost i ublažite naprezanje očiju.
Kvalitet vazduha - Kada su vam oči suve, javlja se zamor i naprezanje očiju. Zato je dobro da u zatvorenim prostorijama koristite ovlaživač vazduha. Najpovoljniji je nivo vlažnosti od najmanje 45%. Takođe, podesite termostat ili se udaljite od ventilacionih otvora tako da vam suv vazduh ne duva u lice. Ako ste pušač, dobro razmislite o tome kako da prestanete sa tom štetnom navikom.
Sunčanje - Sunčanje je odličan način da započnete svoj dan. Stanite ispred prozora ili dobro osunčanog mesta. Zatvorite oči i dozvolite sunčevoj svetlosti da vam zagreje očne kapke. Uradite to bez naočara ili kontaktnih sočiva. Sunčeva svetlost pomaže mrežnjači da oslobodi dopamin, a on pomaže zdravom razvoju vaših očiju i sprečava miopiju kod male dece.
Dobar san - Spavanje je izuzetno važno za čitavo vaše telo, pa i za zdravlje vaših očiju. Dok spavate, ćelije vašeg organizma se obnavlaju, jačate imuni sistem i smanujete stres i nervozu. Bez dovoljno sna, vaše oči neće moći da se odmore i biće sklonije isušivanju i iritaciji. Zato je dobar san važan, da smanjite zamor očiju i digitalni stres.
Umorne oči i simptome koji prate ovo stanje možete efikasno da ublažite i određenim vežbama:
- Trljanje dlanovima - Ovo je jedna od najboljih vežbi za otklanjanje zamora očiju. Ova vežba zahteva da trljate ruke 10 do 15 sekundi dok ne osete da su tople. Nakon toga zatvorite oči i nežno stavite dlanove preko očiju, potpuno blokirajući svetlost. Nakon toga duboko udahnite i opustite se.
- Treptanje - Treptanje može mnogo da vam pomogne u lečenju sindroma kompjuterskog vida. Normalna učestalost treptanja kod ljudi je oko 20 puta u minuti, ali pada na 7 puta u minuti kada koristite računar ili gledate televiziju. Treptanje je veoma važno kada radite na računaru jer vlaži vaše oči i time sprečava suvo oko i iritaciju.
- Izoštravanje - Da bi ste se uspešno izborili sa digitalnim stresom, potrebno je da redovno radite vežbu izoštravanja, tj. zumiranja. Ovu vežbu radite tako što stanete uspravno i držite ruku pravo ispred sebe. Uspravite palac i počnite da se fokusirate na njega. Polako približite palac očima i ponovo se koncentrišite na njega. Ponavljajte ovu vežbu 15 minuta.
- Okretanje očiju - Jedna od vežbi za lečenje sindroma kompjuterskog vida je i okretanje očiju. Oči treba da okrećete u određenim intervalima. Sedite uspravno, opustite svoja ramena i polako podignite oči prema nebu. Nastavite da gledate u nebo neko vreme i polako vratite oči na zemlju. Radite ovu vežbu za oči najmanje 10 minuta i ubrzo nakon toga osetićete veliko olakšanje.
- Pisanje poruka na zidu - Ovo je takođe jedna od vežbi koja efikasno ublažava sindrom kompjuterskog vida. Zamislite da su vaše oči laseri i pretvarajte se da ih koristite da napišete nešto na zidu. Vaše oči će se kretati veoma brzo, a to povećava njihovu stimulaciju i smanjuje naprezanje i umor.
Kako da prilagodite svoje radno okruženje i smanjite digitalni stres
Mnogi od nas svakodnevno provode sate ispred kompjuterskog ekrana, a to ostavlja posledice na vid. Kada duže vreme boravite ispred digitalnih ekrana, vaši očni mišići moraju naporno da rade kako bi održali fokus, a to dovodi do naprezanja i umornih očiju, glavobolje i zamagljenog vida.
Postoje stvari koje možete da uradite kako bi ublažili ili čak izbegli pojavu ovih neugodnih simptoma:
Koristite odgovarajuće osvetljenje - Kada tokom dana radite za kompjuterom, navucite zavese preko prozora ili spustite roletne kako ne bi ulazila jaka svetlost. Prozor treba da se nalazi sa leve ili desne strane monitora, nikako ispred ili iza. Noću koristite sijalice koje ne daju jako osvetljenje, a možete da koristite i manji broj sijalica.
Smanjite odsjaj - Odsjaj se javlja kada se svetlo odbija od ekrana računara, a to svetlo obično dolazi od prozora ili sijalice iznad vas. Ovo dovodi do dodatnog naprezanja očiju i osetljivosti na svetlost. Ako niste u mogućnosti da promenite položaj monitora kako bi smanjili odsjaj, koristite specijalne filtere za ekran ili kompjuterske naočare koje će smanjiti naprezanje očiju.
Podesite svoj monitor - Podešavanjem određenih opcija na vašem monitoru možete značajno da smanjite digitalni stres. Tu pre svega mislimo na podešavanje osvetljenja ekrana koje treba da se prilagodi osvetljenju u sobi, zatim na veličinu teksta i kontrast i na smanjenje temperature boja, što dovodi do manjeg emitovanja plave svetlosti.
Pravite pauze - Stručnjaci preporučuju da tokom korišćenja digitalnih ekrana pravite redovne pauze. Ako na svakih sat vremena, odmorite makar 10 minuta, smanjićete zamor očiju i bolove u vratu i ramenima. Tokom ovih pauza treba da ustanete, razmrdate malo svoje ruke i noge i istegnete leđa i vrat kako bi ste smanjili napetost u mišićima.
Prilagodite svoje držanje - Pravilno sedenje ispred monitora računara značajno utiče na smanjenje sindroma kompjuterskog vida. Zato treba da sedite uspravno, da vam ramena budu opuštena, da se monitor nalazi malo ispod nivoa očiju i da stolica na kojoj sedite bude odgovarajuće visine i da pruža dobru potporu vašim leđima.
Češće trepćite - Treptanje je važno jer vlaži površinu vašeg oka i štiti je od iritanata. Ljudi u proseku trepnu 18 puta u minutu, ali kada radite za kompjuterom to se smanji za tri četvrtine što može da dovede do sindroma suvog oka. Zato treba da svesno treptanje pretvorite u naviku kako bi vaše oči uvek imale dovoljnu količinu vlage.
Sindrom kompjuterskog vida predstavlja grupu simptoma koji se javljaju zbog preterane upotrebe digitalnih ekrana. Najčešći simptom su umorne oči i mada ovaj zamor očiju ume da iritira, on ne izaziva nikakve trajne posledice po vaš vid. Ograničite vreme koje provodite za ekranom svog računara ili mobilnog telefona da bi smanjili digitalni stres i pratite članke na našem sajtu kako bi poboljšali zdravlje svojih očiju.