Kako izgleda kompletan oftalmološki pregled?
Kompletan oftalmološki pregled je važan korak u očuvanju ne samo vašeg vida, već i vašeg opšteg zdravlja. Kao i kod bilo kog drugog medicinskog pregleda, važno je da očni pregled redovno obavljate kako biste rano otkrili i identifikovali probleme pre nego što imaju priliku da se razviju u nešto ozbiljnije ili izazovu trajno oštećenje vida.
Tokom pregleda kod oftalmologa proći ćete niz testova i procedura koje imaju za cilj da utvrde zdravlje vaših očiju. Oni se kreću od jednostavnih stvari kao što je utvrđivanje oštrine vida, pa do komplikovanijih kao što su određivanje strukture vašeg oka i pregled očnog dna.
Koliko često treba da idete na očni pregled?
Rano otkrivanje bolesti oka daje vam veće šanse da sačuvate svoj vid. Neke od uobičajenih očnih bolesti mogu da vas dovedu do gubitka vida pre nego što i primetite prve simptome. Kako vaš vid propada, mozak se brzo prilagođava i kompenzuje gubitak vida. Ako gubitak nije iznenadan ili dramatičan, ovo vas navodi da mislite da vidite sasvim dobro, a u stvari je vreme za pregled oftalmologa.
Ako kod vašeg deteta ne postoji rizik od razvoja očnih bolesti, preporučujemo da ga vodite na pregled kod oftalmologa po sledećoj šemi:
- 0 - 6 meseci - Vaše dete treba da prođe kroz svoj prvi kompletan oftalmološki pregled
- 3 godine - Dete treba da obavi svoj drugi očni pregled
- 5 - 6 godina - Pregled oftalmologa vaše dete treba da prođe pred polazak u školu
- 6 - 19 godina - Pregled vida se preporučuje na svake 2 godine
Vaš vid se menja različitom brzinom tokom vašeg života, tako da su povremeni očni pregledi potrebni i ljudima sa dobrim vidom. Zato učestalost pregleda vida pre svega zavisi od vaših godina:
- 20 - 39 godina - U ovom životnom dobu mala je verovatnoća da će doći do naglog gubitka vida i preglede je potrebno obavljati na svake 2 do 3 godine. Ako postoji rizik od nekih bolesti oka, preporučuje se kompletan oftalmološki pregled svake godine.
- 40 - 65 godina - U ovim godinama vaše oči prolaze kroz brojne promene. Pored postepenog slabljenja vida, vaše očno sočivo počinje polako da gubi elastičnost. Zato se oko 45 godine javlja dalekovidost ili presbiopija. Očni pregled treba da obavljate na svakih 1-2 godine.
- Posle 65-te godine - Jednom kada napunite 65 godina, na kompletan oftalmološki pregled treba da idete svake godine. Pored napretka presbiopije povećava se rizik od nastanka raznih bolesti oka kao što su katarakta i degeneracija žute mrlje, što redovne preglede vida čini neophodnim.
Čak i ako imate savršen vid, i dalje je važno da idete na vodite na pregled kod oftalmologa. Vaše zdravlje može da utiče na kvalitet vašeg vida tokom vremena, a ponekad očni pregled može da dovede do ranog otkrivanja određenih zdravstvenih stanja. Na primer, promene u kvalitetu vida mogu da budu prvi simptomi kod ljudi koji su u opasnosti od visokog krvnog pritiska, visokog holesterola ili dijabetesa.
Kompletan oftalmološki pregled: šta da očekujete
Redovni pregledi kod oftalmologa predstavljaju važan deo brige o opštem zdravlju. Oni omogućavaju vašem oftalmologu da prati zdravlje vaših očiju i stanje vida i ako dođe do bilo kakvih promena oftalmolog može da reaguje na vreme i da spreči ozbiljnije posledice po vaš vid.
Šta treba da ponesete sa sobom
Postoje razne stvari koje možete da ponesete kod oftalmologa, koje će mu pomoći da dođe do potrebnih informacija, ali obavezno ponesite sledeće:
- Naočare ili kontaktna sočiva, ako ih koristite
- Listu lekova koje trenutno koristite
- Lična dokumenta
- Prijatelja koji će vas odvesti kući ako je potrebno širenje zenica
Pregled oftalmologa traje između 30 i 60 minuta, u zavisnosti od faktora rizika kojima ste izloženi i od testova koje treba da obavi.
Razgovor sa oftalmologom
Prva stvar koju će vaš oftalmolog da uradi je da zatraži vašu kompletnu medicinsku istoriju. Pre nego što odete na pregled, trebalo bi da napišete listu svih lekova koje trenutno uzimate, doba dana kada ih uzimate i njihove doze. Lekar će takođe tražiti informacije o zdravlju vaše porodice, uključujući probleme koji nisu vezani samo za zdravlje očiju.
Vašem oftalmologu su potrebne ove informacije da bi se fokusirao na simptome koji se odnose na zdravlje vaših očiju. Važno je da na sva pitanja odgovorite iskreno i tačno i zato je važno da unapred zabeležite svoju ličnu i porodičnu medicinsku istoriju.
Merenje oštrine vida
Ovo je jedan od uobičajenih i najprepoznatljivijih testova, kojim se testira koliko dobro možete da vidite velika i mala slova. Prikazaće vam se tabla sa postepeno manjim slovima ili znakovima, a vi čitate svaki red sve dok više ne budete mogli da razaznate koje slovo ili karakter se prikazuju. Ovaj test se koristi za određivanje vaše ukupne oštrine vida.
Od vas će se tražiti da skinete naočare ili kontaktna sočiva i da stojite ili sedite 6 metara od table sa znakovima. Ovaj test se radi na svakom oku i to jedno po jedno oko. Ako je potrebno, test ponavljate dok nosite naočare ili kontaktna sočiva.
Test daltonizma
Ovaj test se sastoji od niza kartica od kojih svaka sadrži šaru predstavljenu šarenim tačkama. Rukom pokrivate jedno oko i gledate u kartice.
Na svakoj kartici nalazi se broj ili simbol. Ako možete da identifikujete određeni broj ili simbol, reći ćete to lekaru. Brojeve, oblike i simbole možete lako da razlikujete od okolnih tačaka ako imate normalan vid u boji. Ako to nije slučaj nećete moći da vidite simbole i u tom slučaju imate daltonizam ili slepilo za boje.
Nakon što proverite jedno oko, pokrijete drugo i ponovo gledate kartice za testiranje. Doktor može od vas zatražiti da opišete intenzitet određene boje kako ga percipira jedno oko u odnosu na drugo. Moguće je da imate normalan rezultat na testu na jednom, ali ne i na drugom oku.
Test vidnog polja
Test vidnog polja meri koliko daleko vaše oko vidi u bilo kom pravcu bez pomeranja i koliko je vid osetljiv u različitim delovima vidnog polja. Ovo pomaže oftalmologu da otkrije određene vrste bolesti kao što je glaukom, kao i druge neurološke defekte.
Testiranje vidnog polja može se izvršiti klinički tako što držite pogled fiksiran dok se objekti prikazuju na različitim mestima u vašem vidnom polju. Za ovo može da se koristi Amslerova mreža, a kada se koristi namenska mašina, to se naziva perimetar.
Merenje očnog pritiska (Tonometrija)
Merenje očnog pritiska je veoma važno za procenu zdravlja vaših očiju. Ako je vaš očni pritisak veći od normalnog, izloženi ste riziku od razvoja ozbiljnih očnih bolesti kao što je glaukom. Visok očni pritisak može da ošteti delikatna nervna vlakna u zadnjem delu oka, što dovodi i do slepila.
Tonometar je instrument koji meri intraokularni pritisak merenjem otpora vaše rožnjače na udubljenje. Vaš oftalmolog može da koristi jednu od nekoliko metoda za merenje očnog pritiska.
Procena položaja i pokretljivosti očiju
Test za procenu pokretljlivosti je najjednostavniji način da vaš oftalmolog proveri kako vaše oči rade zajedno. Tokom ovog testa fokusiraćete se na mali objekat koji se nalazi na određenoj udaljenosti. Oftalmolog će tada naizmenično pokrivati svako vaše oko dok vi gledate u predmet, da bi posmatrao kako se vaše oči kreću.
Tokom procene položaja očiju vaš lekar će vas zamoliti da mirno držite glavu i fokusirate se na mali predmet, poput olovke. Zadržaćete fokus na ovom objektu i očima pratiti njegovo sporo kretanje. Oftalmolog će posmatrati vaše oči dok se kreću u različitim pravcima kako bi proverio njihovo poravnanje.
Pregled špalt lampom (biomikroskopija)
Pregled prednjeg segmenta oka se vrši instrumentom koji se naziva biomikroskop ili špalt lampa. On omogućava lekaru da detaljno pregleda unutrašnje i spoljašnje delove oka, kao što su konjunktiva, iris, očno sočivo, rožnjača, mrežnjača i optički nerv. Pregled se vrši tako što naslonite čelo i bradu na naslon za glavu kako bi je stabilizovali, dok lekar gleda u oko uz pomoć biomikroskopa koji emituje svetlo visokog intenziteta.
Ovaj test omogućava oftalmologu da proceni stanje i da uoči znake patologije oka, kao što su konjunktivitis, katarakta, makularna degeneracija ili odvajanje mrežnjače. Rana dijagnoza i lečenje ovih bolesti su od suštinskog značaja za sprečavanje gubitka vida.
Pregled očnog dna (Oftalmoskopija)
Ovim testom oftalmolog vrši pregled mrežnjače, očnog diska i krvnih sudova. Vaš oftalmolog će prigušiti svetla u sobi i zamoliti vas da se fokusirate na fiksnu tačku na udaljenom zidu. Koristeći direktne ili indirektne oftalmoskope, vaš očni lekar će pregledati strukture vašeg oka. Ponekad se koriste posebne kapi da se "otvore" (prošire) vaše zenice kako bi pomogle vašem oftalmologu tokom pregleda.
Vaš očni lekar traži znake zdrave mrežnjače, kao i indikatore bilo kojeg broja potencijalnih problema sa očima kao što su katarakta ili degeneracija makule.
Znaci koji ukazuju da vam je potreban pregled vida
Da li znate kada ste poslednji put bili kod oftalmologa?
Ako nosite naočare ili kontaktna sočiva možda ćete se i setiti svoje poslednje posete oftalmologu, u suprotnom će to biti teško. Većina nas ne odlazi kod oftalmologa osim ako se ne javi neki problem sa očima koji nas iritira.
Glavni znaci koji ukazuju da je krajnje vreme da se javite svom oftalmologu su:
Bol u oku - Povremeni blagi bolovi u očima obično nisu razlog za paniku, ali ako osetite bol u očima koji je ili intenzivan ili traje duže vreme, trebalo bi da zakažete pregled kod svog lekara. Bol ponekad ukazuje na to da je vaše oko inficirano, a može biti i znak upozorenja na neki ozbiljniji zdravstveni problem.
Slab noćni vid - Loš noćni vid u uslovima slabog osvetljenja je prirodan deo procesa starenja. Međutim, problemi sa noćnim vidom takođe mogu da ukazuju na početak razvoja katarakte. Katarakta se može izlečiti samo operacijom, ali vaš lekar može da preporuči i druge mere koje možete preduzeti da usporite napredovanje ove bolesti.
Zamagljen vid - Ako vam se iznenada javi zamagljen ili nefokusiran vid, to može da bude znak većeg zdravstvenog problema. Ako počnete da primećujete da, prilikom čitanja tekst postaje nejasan, to može da ukazuje na dalekovidost ili astigmatizm. Kod starijih ljudi ovo takođe može da bude znak dalekovidosti.
Osetljivost na svetlost - Osetljivost na svetlost može da ukaže na ozbiljniji problem sa očima i čest je simptom brojnih poremećaja, infekcija i bolesti oka. Ako su vaše oči preosetljive na svetlost, obavezno bi trebalo da zakažete pregled kod svog oftalmologa.
Česte glavobolje - Glavobolje su uobičajen problem mnogih, međutim ako se glavobolje ponavljaju, mogu biti rano upozorenje na probleme sa vidom. Kada rožnjača i sočivo ne uspeju da se fokusiraju, očni mišići su primorani da rade jače, što dovodi do naprezanje očiju i glavobolja. Ponekad, predugo gledanje u ekran računara ili rad pri slabom ili prejakom osvetljenju može biti razlog glavobolja.
Infekcija oka - Ako su vam očni kapci natečeni, crveni i svrbe ili su beonjače promenile boju u crvenu, možda imate infekciju oka. Ovo stanje može da izazove ozbiljne problema sa vidom, a ako se ne leči, može da dovede i do slepila. Ako sumnjate da imate infekciju oka, odmah zakažite pregled kod svog lekara.
Plutajuće čestice i blicevi pred očima - Ovi simptomi obično nisu razlog za zabrinutost. To su u stvari komadići proteina i drugog tkiva koje se nalazi u staklastom telu (vitreusu). Kako starimo staklasto telo postaje tečnije, što čini delove proteina i drugog tkiva uočljivijim. Međutim, neke plutajuće čestice (posebno ako su praćene bljeskovima svetlosti) mogu da ukazuju na veoma ozbiljna stanja, kao što je ablacija mrežnjače.
Kvalitet vašeg vida se manja tokom vašeg života i zato je važno da povremeno vršite kompletan oftalmološki pregled iako nemate problema sa vidom. To će vam pomoći da u ranoj fazi otkrijete razne bolesti oka i sprečite moguće ozbiljnije posledice, kao što je gubitak vida. Ako želite više korisnih informacija na ovu temu, obavezno pogledajte članke na našem blogu.