Keratokonus: simptomi i lečenje
Da li ste primetili da više ne vidite baš najbolje sve one sitne detalje na slikama ili su one blago izobličene, dok vam noćna svetla posebno zadaju probleme i izgledaju prenaglašeno?
U tom slučaju moguće je da imate keratokonus, stanje kod koga rožnjača progresivno postaje sve tanja i počinje da poprima konusni oblik. Zbog toga vaš vid gubi oštrinu i fokus, pa jednostavne stvari kao što su čitanje ili vožnja postaju otežane.
Keratokonus ne izaziva slepilo, ali može značajno da naruši vaš vid i zato je često neophodno da nosite naočare ili kontaktana sočiva kako bi izvršili korekciju vida.
Šta je keratokonus?
Rožnjača je deo oka koji je najizloženiji spoljašnjim uticajima i predstavlja prvu liniju odbrane vašeg oka. Kroz rožnjaču prolazi svetlo koje na kraju dolazi do mrežnjače i kroz optički nerv putuje do mozga gde se formira slika na osnovu tih svetlosnih signala. Zdrava rožnjača je glatka i okrugla i svetlost koja prolazi kroz nju je neizmenjena i formira jasnu sliku.
Ako imate keratokonus, rožnjača ima oblik kupe i često je njena površina nepravilna, tako da je i slika koju mozak interpretira izobličena. Do ovog izobličenja rožnjače dolazi zbog njenog stanjivanja i slabljenja i kada postane previše slaba, ona počinje da gubi svoj pravilan oblik.
Keratokonus se uglavnom javlja u pubertetu i progresivno napreduje do sredine tridesetih, kada počinje da usporava ili čak i potpuno prestane da napreduje. Ovo stanje može da se javi samo u jednom oku, ali obično pogađa oba oka, s tim da je jedno oko više pogođeno od drugog. Od keratokonusa podjednako oboljevaju i žene i muškarci i češće se javlja kod azijata nego kod drugih rasa.
Keratokonus utiče na vid na 2 načina:
- Kada rožnjača promeni oblik iz okruglog u konusni, njena glatka površina se nabora. Ova promena se naziva iregularni astigmatizam i ona ne može da se u potpunosti ispravi nošenjem naočara.
- Kako se oblik prednjeg dela rožnjače menja, dolazi i do promena kratkovidosti, tako da češće mora da se menja dioptrija naočara.
Keratokonus simptomi
Simptomi keratokonusa su zajednički za razna stanja oka, tako da je teško postaviti dijagnozu samo na osnovu simptoma. Ovde može da vam pomogne samo iskusan oftalmolog, pogotovu što u ranim fazama keratokonusa simptoma gotovo i da nema.
Neki od ranih znakova keratokonusa su:
- Oštro zakrivljeni odraz koji se vidi osvetljavanjem dela rožnjače koji je najbliži slepoočnici.
- Smeđi prsten naslaga gvožđa oko rožnjače koji je najvidljiviji, uz pomoć kobaltno plavog filtera.
- Vertikalne linije koje se primećuju na rožnjači i koje obično nestaju kada se izvrši čvrst pritisak na oko.
Kada se keratokonus razvije, javljaju sledeći simptomi:
- Zamagljen vid
- Izobličen vid
- Preosetljivost na svetlo
- Iritacija oka
- Oticanje rožnjače
- Naprezanje očiju
- Bol u oku
- Glavobolje
Uzroci nastanka keratokonusa
I pored mnogobrojnih istraživanja i dalje se ne zna tačan uzrok nastanka ovog oboljenja, ali se zna da su uzroci složeni i da nisu definitivno utvrđeni.
Poremećaj koji nastaje između molekula kolagena, koji čini potpornu strukturu vezivnog tkiva rožnjače, dovodi do njene smanjene biomehaničke stabilnosti. Sumnja se da je ovo glavni uzrok za nastanak keratokonusa.
Genetska predispozicija je još jedan od mogućih uzroka nastanka keratokonusa, a to potkrepljuje i činjenica da se često javlja u porodicama.
Imunološki faktori takođe mogu da igraju veliku ulogu. Međutim, za sada je jedino izvesno da je nasilno i često trljanje oka godinama, na primer kod onih ljudi koji pate od alergija, faktor visokog rizika za nastanak keratokonusa.
Disfunkcija štitne žlezde je još jedan od verovatnih uzroka nastanka ovog oboljenja. Tiroidni hormon, tiroksin, ima značajan uticaj na biomehaniku rožnjače jer omogućava povećanje i ukočenost tkiva rožnjače i tako utiče na sastav i povezivanje proteina kolagena.
U nekim slučajevima keratokonus može da bude pratilac i nekih oboljenja, kao što su Daunov sindrom, poremećaj spavanja i astma.
Kako se dijagnostikuje keratokonus?
Dijagnoza keratokonusa može da se postavi nakon kompletnog uvida u vaš medicinski karton, na osnovu porodične istorije bolesti i temeljnog pregleda oka. Za pregled se koristi specijalan mikroskop koji omogućava lekarima da vide oko uz veliko uvećanje.
Pregled oka može da uključi sledeće:
- Spoljašnji izgled očiju
- Oštrinu vida
- Pokretljivost očiju
- Vidno polje
Da bi vaš lekar mogao da dijagnostikuje keratokonus, on prvo mora da izmeri zakrivljenje rožnjače. Ovo može da se postigne na osnovu nekoliko različitih testova, ali najčešće se koristi tzv. kornealna topografija ili topografija rožnjače. Kornealna topografija meri zakrivljenje površine oka i kreira mapu rožnjače. Na osnovu ove mape mogu da se vide sve promene na rožnjači, što omogućava i otkrivanje keratokonusa.
Za topografiju rožnjače se obično koristi instrument za projektovanje serije svetlosnih prstenova na površinu rožnjače. Ovi prstenovi svetlosti se reflektuju nazad u instrument i snimaju. Ovi snimci mogu da pokažu promene u obliku i integritetu rožnjače. Kornealna topografija je korisna za određivanje stepena težine keratokonusa, kao i za praćenje njegove progresije.
Keratokonus lečenje
Lečenje keratokonusa se zasniva na ozbiljnosti ovog stanja i od brzine njegove progresije. Vrste tretmana koje se koriste su:
Nošenje naočara - Kod blagih oblika keratokonusa preporučuje se nošenje naočara. To je pre svega zbog toga što naočare uspešno ispravljaju miopiju i astigmatizam, dve uobičajene refraktivne greške koje prate keratokonus. Kada ovo stanje uznapreduje javlja se iregularni astigmatizam i naočare tada više ne mogu da vam pomognu.
Tvrda kontaktna sočiva - Tvrda gas-propustljiva kontaktna sočiva mogu značajno da poprave vaš vid kada naočare više nisu delotvorne. Ovo je zato uobičajen metod lečenja keratokonusa koji uspešno ispravlja neregularnu površinu rožnjače. Na žalost, ova sočiva mogu da budu veoma neudobna i zato ne može svako da ih nosi. To pogotovu važi ako imate smanjenu proizvodnju suza.
Hibridna kontaktna sočiva - Ako ne možete da podnesete tvrda sočiva, ovo može da bude pravo rešenje za vas. Ovde se radi o kombinaciji dva tipa sočiva, gde se tvrda kontaktna sočiva nalaze iznad mekih sočiva i to ovaj tip kontaktnih sočiva čini udobnijim za nošenje.
Skleralna kontaktna sočiva - Kada je keratokonus jako izražen, nošenje tvrdih sočiva može da bude neizvodljivo. Tada se umesto njih koriste skleralna sočiva koja imaju veći pečnik i leže direktno na beonjači (skleri) umesto na rožnjači. Ovaj tip tvrdih kontaktnih sočiva je zato vrlo udoban za nošenje, jer je sklera znatno manje osetljiva od rožnjače i uspešno vrši korekciju vida.
Intrakornealni segmenti - Intrakornealni implanti su plastični prstenovi koji se koriste da izravnaju površinu rožnjače, što poboljšava refrakciju svetla. Ova hirurška procedura traje svega 15-ak minuta i njome se vrši kreiranje malih tunela na krajevima rožnjače. U zavisnosti od ozbiljnosti keratokonusa, može da bude potrebno i nošenje sočiva kako bi korekcija vida bila uspešna.
Kolagen Cross Linking - Cross Linking je nehirurška metoda lečenja keratokonusa koja koristi kombinaciju ultraljubičastog (UV) svetla i vitamina B2 (riboflavin) za jačanje vlakana kolagena u rožnjači. Ova procedura započinje lokalnom anestezijom a zatim dodavanjem riboflavina u vidu kapi za oči na svaka 2 minuta, u ukupnom trajanju od 20 minuta. Nakon toga se započinje tretiranje oka UV svetlom u trajajnu od 10 min, uz kontinuirano korišćenje vitamina B2. Cross Linking procedura dokazano jača veze između vlakana kolagena i okolnih proteina, što pomaže u sprečavajnu izobličenja rožnjače.
Transplantacija rožnjače - Kada svi tretmani koje smo opisali ne daju uspeha, primenjuje se transplantacija rožnjače. Ovom hirurškom intervencijom pažljivo se uklanja rožnjača pacijenta i na njeno mesto se postavlja rožnjača donora koja se uzima sa nedavno preminulih uz dozvolu njihovih rođaka. Nakon ove operacije vid može da bude zamućen mesecima. Obavezno se koriste i anti-inflamatorne kapi za oči koje sprečavaju odbacivanje presađenog tkiva.
Lečenje keratokonusa je poslednjih godina značajno napredovalo, što je omogućilo da se često izbegne transplantacija rožnjače i time popravi vid bez rizika koje nosi svaka hirurška intervencija. Ako želite da se dodatno informišete o načinima da pomognete sebi i sprečite razne bolesti oka, pogledajte članke na našem blogu.