Fotofobija ili kad očima smeta svetlost: simptomi, uzroci i lečenje

Da li vam se dešava da žmirite ili zatvarate oči kada ste izloženi jakom svetlu?

Stanje kad očima smeta svetlost naziva se fotofobija. Naše oči su dizajnirane da reaguju na svetlost, ali pod određenim uslovima ta reakcija može da bude preterana. Izlaganje sunčevoj svetlosti ili nekom drugom izvoru svetla može zaista da vas iritira ako patite od ovog stanja. U ekstremnim slučajevima problem nije samo jaka svetlost, već bilo koja vrsta svetlosti.

Fotofobija simptomi

Fotofobija ili osetljivost na svetlo može da se javi kod ljudi svih dobi. To je stanje koje uglavnom nije ozbiljno i koje se povremeno vraća i nestaje. Fotofobija je obično posledica nekog drugog medicinskog problema i osetljivost na svetlost obično pogađa oba oka pođednako, ali ponekada se javlja samo na jednom oku.

Svi smo mi u izvesnoj meri osetljivi na svetlost. Postoji razlika između nekoliko minuta nelagodnosti nakon izlaska iz zamračene sobe i svakodnevnog suočavanja sa hroničnom fotofobijom.

Fotofobiju odlikuju fizički i emocionalni simptomi osetljivosti na svetlost, kao i drugi znakovi koji mogu ukazivati na to da je svetlost problem.

Fizički simptomi

Kada vam svetlost dođe do oka, to osetite odmah. Iako će se vaša iskustva verovatno razlikovati od onoga što doživljava neka druga osoba, ovo su neki od uobičajenih fizičkih simptoma hronične osetljivosti na svetlost:

Emocionalni simtomi

Nažalost, fizički bol i nelagodnost koji su prouzrokovani osetljivošću na svetlost nisu kraj. Postoje i emocionalni simptomi koji su reakcija na fotofobiju i oni uključuju:

• Tugu
• Bes
• Depresiju
• Strah
• Nervozu
• Agresivnost
• Gubitak koncentracije
• Nagle promene raspoloženja

Ako su emocionalni simptomi posebno izraženi oni mogu dodatno da pogoršaju fotofobiju i da prouzrokuju socijalnu izolaciju.

Vrste svetla koja utiču na fotofobiju

Znate li da li određena svetlost izaziva ili pogoršava fotofobiju?

Fluorescentno osvetljenje, sunčeva svetlost i ekrani računara ili mobilnih uređaja mogu da pogoršaju simptome za nekoga ko ima oči osetljive na svetlost. Pokazalo se da fluorescentna svetla udvostručuju pojavu glavobolja i napada migrene među kancelarijskim radnicima (1). Prema ovom istraživanju, samo 5 do 10 minuta izlaganja suncu može za vas da bude bolno ako imate fotofobiju.

Takođe se pokazalo da bilo koja svetlost može da ima ovaj efekat, što zavisi od sledećih faktora:

Jačina svetla - Svetlost iz određenog izvora je važna jer čak 67% pacijenata sa migrenom je navelo osvetljenost kao okidač, ali se pokazalo i da fotofobični pacijenti (bez obzira na stanje) imaju nižu toleranciju na svu svetlost. Znači da ono što vama možda nije previše svetlo može da izazove bol kod onoga ko je osetljiv na svetlost.

Trepćuće svetlo - Svetla koja trepću stvaraju visok vizuelni kontrast i to predstavlja dodatni problem ako patite od fotofobije. Poznato je da su ovakva svetla okidači za ljude sa epilepsijom i migrenom. Fluorescentna svetlost ima posebno nevidljivo treperenje koje se ne vidi golim okom, ali deluje na mozak i verovatan je uzrok glavobolje, napada migrene, naprezanja očiju i fotofobije.

Boja ili talasna dužina svetlosti - Plavo svetlo se pokazalo kao veliki zdravstveni problem, pogotovo što ga najviše ima na ekranima naših elektronskih uređaja i drugim veštačkim osvetljenjima. Takođe je prisutno i u prirodnom, sunčevom svetlu. Činjenica je da se plavo svetlo nalazi svuda i da može da pogorša vaše glavobolje i da izazove napade migrene.

Zdravstvena stanja koja uzrokuju fotofobiju

Ako izlazak napolje ili paljenje svetla učini da poželite da zatvorite oči, to u suštini znači da svetlost zaista smeta vašim očima. Mala osetljivost na svetlost kada se prelazi iz tamnijeg u svetlije okruženje je normalna i obično brzo nestane kada se vaše oči prilagode. Ako imate fotofobiju, svetlost može da vam povredi oči.

Razni zdravstveni problemi mogu da prouzrokuju osetljivost na svetlo, a najčešći su:

Migrene

Migrena može zaista da vas namuči. Ne samo da je bol u glavi ponekad iscrpljujući, migrene mogu da izazovu i jaku osetljivost na svetlost, mučninu i povraćanje, zamagljen vid i vrtoglavicu.

Migrene su jedno od onih zdravstvenih stanja koje stručnjaci još uvek u potpunosti ne razumeju. Preovladava mišljenje da aktivnost u određenim nervnim ćelijama čini da se krvni sudovi u vašem mozgu šire, što izaziva oslobađanje inflamatornih supstanci poput prostaglandina, koji mogu da izazovu bol. Mehanizam iza osetljivosti na svetlost posebno može biti povezan sa iritacijom trigeminalnog nerva, kranijalnog nerva koji je odgovoran za osećaj na vašem licu. Dok traje migrernozni napad može biti teško da podnesete bilo koju vrstu svetlosti, ali posebno se teško podnosi fluorescentna svetlost.

Ne radi se samo o tome da migrena može da izazove osetljivost na svetlost - jaka svetla su dobro poznati okidač migrene, zajedno sa mnoštvom drugih stvari kao što su fluktuacija nivoa estrogena, pa i hrana, kao što su sirevi, alkohol i kofein, a tu su i stres, kao i promene u načinu spavanja.

Ako imate problema sa migrenama, razgovarajte sa svojim lekarom o načinima lečenja. Lečenje migrene je različito za svaku osobu, a vaš tretman bi mogao uključiti lekove protiv bolova kako biste lakše prebrodili ove uporne glavobolje.

Alergije

Ako patite od alergija dobro znate kako one mogu da utiču na vaše oči. Alergijski konjunktivitis je posledica iritacije konjunktive (vežnjače), delikatne membrane koja pokriva vaše oči i unutrašnjost vaših kapaka.

Dok bakterije i virusi mogu da izazovu konjunktivitis, alergijski oblik ovog stanja nastaje kada vaše telo preterano reaguje na alergene poput polena, grinja, buđi ili životinjske peruti. U pokušaju da vas zaštiti, vaš imuni sistem proizvodi antitela koja putuju do različitih ćelija u vašem telu, pri čemu se oslobađaju hemikalije koje izazivaju alergijsku reakciju.

Alergijski konjunktivitis prate simptomi kao što su osetljivost na svetlost, svrab u očima, prekomerno suzenje, crvenilo i peckanje u očima.

Ako imate alergijski konjunktivitis, vaš lekar će vam verovatno reći da uradite sve što možete da biste izbegli alergene, što je često lakše reći nego učiniti. Ako to ne pomogne, stvari kao što su antihistamini i injekcije protiv alergija mogu da ublaže vaše simptome.

Potres mozga

Potres mozga je traumatska povreda glave koja utiče na način na koji vaš mozak funkcioniše i obično je posledica udarca u glavu. Efekti su obično privremeni i ponekada se ne pojavljuju odmah. Mogu da traju danima, nedeljama pa čak duže.

Neki simptomi se mogu pojaviti ubrzo nakon povrede glave i to su najčešće gubitak svesti, konfuzija, vrtoglavica, mučnina, povraćanje, nerazgovetan govor i umor, ali mogu da se jave i odloženi simptomi, kao što su problemi sa koncentracijom ili pamćenjem, problemi sa spavanjem, depresija, problemi sa mirisom ili ukusom i osetljivost na svetlost.

Nakon potresa mozga preporučuje se odmor, i fizički i mentalno, jer će to pomoći vašem mozgu da se brže oporavi. Osim toga vaš lekar vam može preporučiti i druge tretmane, kao što su npr. lekovi protiv bolova.

Tretman zavisi od toga koliko je ogrebotina ozbiljna. Ako je prilično mala, abrazija će sama da zaraste za nekoliko dana. Ali ako postoji šansa za infekciju ili ako je ogrebotina zaista bolna, vaš oftalmolog može da vam prepiše kapi za oči na bazi antibiotika ili kortikosteroida.

Keratitis

Keratitis je upala rožnjače koju može da prati čitav niz neugodnih simptoma. Postoje različiti oblici keratitisa kao što su bakterijski, virusni, gljivični i neinfektivni keratitis. Neinfektivni keratitis je, u stvari, upala rožnjače koja se obično javlja zbog predugog nošenja kontaktnih sočiva.

Bez obzira na uzrok, upala rožnjače može da izobliči svetlost koja ulazi u vaše oko i da time izazove osetljivost na svetlo. Ostali simptomi keratitisa su bol u oku, crvenilo, zamagljen vid, prekomerno suzenje i osećaj stranog tela u oku.

Pravilno lečenje keratitisa zavisi od uzroka, npr. upotreba antibiotika neće pomoći u slučaju virusnog keratitisa. Zato je važno da posetite svog lekara koji će vam prepisati antibiotike ako je u pitanju bakterijski keratitis, antimikotike ako su krive gljivice ili antivirusne lekove ako je keratitis virusni. Takođe se preporučuje i promena životnog stila, kao što je nenošenje kontaktnih sočiva dok se upala rožnjače ne izleči.

Keratokonus

Rožnjača se nalazi na površini oka i obično je okrugla, ali kada se iskrivi u konusni oblik nastaje stanje poznato kao keratokonus. Ovaj abnormalni oblik rožnjače sprečava vaše oči da pravilno fokusiraju svetlost, što može da izobliči vaš vid, izazove osetljivost na svetlo i bol u oku.

Uzrok keratokonusa još uvek nije poznat, iako se zna da na njegovu pojavu značajno utiče nasledni faktor. Dobra vest je da keratokonus može uspešno da se trertira nošenjem naočara ili specijalnih kontaktnih sočiva. To bi čak mogao biti i jedini tretman koji vam je potreban, jer se ponekad rožnjača stabilizuje tokom vremena. Ako keratokonus napreduje, vaš oftalmolog će vam verovatno preporučiti operaciju.

Preeklampsija

Preeklampsija je komplikacija potencijalno opasna po život i koja uzrokuje visok krvni pritisak pa čak i oštećenja drugih sistema organa kao što su jetra i bubrezi.

Preeklampsija ponekad može da bude bez simptoma. Ona utiče na vaše oči i oštećuje mrežnjaču ili izaziva oticanje optičkog nerva koji povezuje mrežnjaču sa mozgom. Obe ove stvari mogu da izazovu osetljivost na svetlo, kao i druge simptome poput jakih glavobolja, bola u gornjem delu stomaka, mučninu, povraćanje i kratak dah. Preeklampsija često može da se otkrije rutinskim pregledom. Ako sami primetite simptome, važno je da se odmah javite svom lekaru. Ako se ne leči, ovo stanje može da izazove ozbiljne komplikacije.

Uveitis

Uveitis je termin koji se koristi za opisivanje grupe inflamatornih bolesti koje mogu da izazovu oticanje očnog tkiva. Uveitis obično pogađa deo vašeg oka koji se zove uvea, što je srednji sloj u kome se nalazi mnogo krvnih sudova.

Uvetis nastaje kao posledica zapaljenja koja mogu da nastanu iz različitih razloga. Možda imate infekciju oka koja izaziva upalu i koja utiče na vaše oči ili neko drugo oboljenje kao što je psorijaza, multipla skleroza ili ulcerozni kolitis. Bez obzira uzrok nastanka uveitisa, simptomi se javljaju prilično brzo i to su osetljivost na svetlo, zamagljen vid, bol u očima i crvenilo.

Ako imate uveitis vaš lekar će prvo pokušati da suzbije upalu i prepisaće vam kapi za oči na bazi kortikosteroida. Nakon toga se utvrđuje koji zdravstveni problem je uzrok uveitisa i pristupa se njegovom lečenju.

Vaš oftalmolog može da kao tretman prepiše lekove koji smanjuju osetljivost na svetlost, može da vam preporuči nošenje posebnih kontaktnih sočiva, kao i korišćenje kapi za oči. Mi vam preporučujemo Thealoz Duo kapi za oči bez konzervansa koje će efikasno ublažiti dosadne simptome suvog oka.

Ozbijna zdravstvena stanja koja uzrokuju fotofobiju

Fotofobija u suštini znači strah od svetla. Ako imate fotofobiju to ne znači da se plašite svetla, već da ste osetljivi na svetlost. Izlaganje svetlosti za vas je neprijatno, a čak može da bude i bolno.

Fotofobija ili osetljivost na svetlo nije stanje, već simptom koji ukazuje na neki drugi zdravstveni problem koji može da bude i vrlo ozbiljan. Navešćemo neke od njih:

Encefalitis

Encefalitis je akutna upala, otok mozga koja je obično rezultat virusne infekcije, zbog čega imuni sistem greškom napada moždano tkivo. Najčešći uzrok je virusna infekcija. Mozak postaje upaljen kao rezultat pokušaja tela da se bori protiv virusa.

Encefalitis obično počinje groznicom i glavoboljom. Simptomi se brzo pogoršavaju, a može da se javi osetljivost na svetlo, konfuzija, pospanost i gubitak svesti, pa čak i koma. Mlađi pacijenti se obično oporave bez većih zdravstvenih problema, dok kod starijih pacijenata postoji veći rizik od komplikacija pa i smrti.

Lečenje encefalitisa se fokusira na ublažavanje simptoma. Postoji ograničen broj specifičnih antivirusnih agenasa koji mogu da pomognu, od kojih je jedan aciklovir. Kortikosteroidi mogu da se daju za smanjenje upale mozga, posebno u slučajevima postinfektivnog (sekundarnog) encefalitisa. Ako pacijent ima teške simptome, trebaće mu mehanička ventilacija da bi mu pomogla da diše.

Meningitis

Meningitis je retka infekcija koja pogađa osetljive membrane (moždane ovojnice) koje pokrivaju mozak i kičmenu moždinu. To je izuzetno ozbiljna bolest koja zahteva hitnu medicinsku pomoć. Ova bolest često dovedi do oštećenja mozga, a može biti i opasna po život.

Simptomi meningitisa su slični gripu, ali brzo napreduju i zahtevaju ranu dijagnozu i lečenje. Bolest može da napreduje tokom jednog ili dva dana, ali može da se razvije i veoma brzo, ponekad za nekoliko sati. Većina slučajeva meningitisa počinje visokom temperaturom, jakom glavoboljom i ukočenim vratom. Često ga prate povraćanje i pospanost, kao i osetljivost na svetlo. U nekim slučajevima može da se pojavi osip.

Tretman zavisi od vrste meningitisa, tako da se bakterijski meningitis leči intravenozno antibioticima, a virusni meningitis antiviralnim lekovima. U oba ova slučaja mogu se prepisati kortikosteroidi kako bi se sprečilo oticanje mozga.

Izliv krvi na mozak

Moždano krvarenje je nekontrolisano krvarenje u mozgu. Može da nastane usled povrede ili kao posledica curenja ili pucanja krvnog suda. Ovo može da se dogodi kada krvni sud dovoljno oslabi da njegov zid više ne može da izdrži pritisak krvi koja teče kroz njega.

Pošto mozak ne može da skladišti kiseonik, on se oslanja na niz krvnih sudova za snabdevanje kiseonikom i hranljivim materijama. Kada dođe do krvarenja u mozgu, kiseonik više ne može da dopre do moždanog tkiva koje snabdevaju ovi sudovi. Skupljanje krvi iz intrakranijalnog krvarenja ili cerebralnog krvarenja takođe vrši pritisak na mozak i lišava ga kiseonika. Kada krvarenje prekine protok krvi oko ili unutar mozga i liši ga kiseonika duže od tri ili četiri minuta, moždane ćelije umiru.

Izliv krvi na mozak karakterišu različiti simptomi kao što su iznenadna i jaka glavobolja, osetljivost na svetlo, gubitak ravnoteže, otežan govor i nesvestica. Tretman podrazumeva operaciju koja ima za cilj da smanji pritisak na mozak. Nakon toga mogu se prepisati antiepileptici, lekovi za glavobolju i anksioznost. Dugoročni cilj lečenja je da se što je pre moguće povrate izgubljene funkcije mozga kako bi pacijent mogao normalno da funkcioniše.

Fotofobija: faktori rizika

Iako se ne zna koji deo mozga je odgovoran za fotofobiju, nedavna istraživanja su pomogla u rasvetljavanju uzroka ovog simptoma. Svetlost koja ulazi u mrežnjaču prenosi se do mozga i to nam omogućava da vidimo. Ali postoji i tzv. melanopsin sistem koji je osetljiv na svetlost i ne igra nikakvu ulogu u kreiranju slike koju vidimo. Veruje se da melanopsin stvara osećaj svetlosti, što može da izazove probleme povezane sa osetljivošću na svetlost.

Svako ko ima osetljive oči može da ima problema sa fotofobijom. Boja očiju takođe ima veliki uticaj i dokazano je da su ljudi sa svetlim očima skloniji fotofobiji. To je zato što imaju manju količinu pigmenta, a to dovodi do neefikasnog rasejanja svetlosnih zraka. Ovo čini oči osetljivijim na svetlost i izaziva intenzivan bol.

Fotofobija povećava šansu da dobijete albinizam (nizak nivo pigmenta) i može da izazove stanje koje za posledicu ima da svet vidite samo u nijansama sive. U nekim slučajevima je prirodno da se ljudi rode sa osetljivošću na svetlost. Ljudi koji su slepi takođe mogu da imaju neku vrstu fotofobije.

Fotofobija: lečenje i prevencija

Nažalost, ne postoji neki određeni lek ili postupak koji će izlečiti osetljivost na svetlost. Prvi korak u izlečenju fotofobije je da se otkrije pravi uzrok vaše osetljivosti na svetlo. Ne samo da će ovo da isključi neka ozbiljnija stanja, već samo lečenje osnovnog zdravstvenog problema može da vam pomogne u smanjenju simptoma i bolova povezanih sa osetljivošću na svetlost.

Iako možda ne možete da sprečite fotofobiju, određeni postupci mogu da smanje rizik od ovog stanja i da ublaže simptome:

Odbacite fluorescentne sijalice - Fluorescentno osvetljenje ima nevidljivo treperenje i značajnu količinu plave svetlosti, što može da pogorša fotofobiju. LED sijalice, posebno toplih boja, su odlična alternativa fluorescentnom osvetljenju.

Postepeno povećavajte izlaganje svetlosti - Ne možete stalno da budete sakriveni u mraku ili da nosite naočare za sunce u zatvorenom prostoru. Ova praksa može da vas učini osetljivijim na svetlost.

Potpuno otvorite roletne - Pokazalo se da prugasti, visokokontrastni obrasci svetlosti pogoršavaju osetljivost na svetlo. Potpuno otvaranje ili zatvaranje roletni može da eliminiše rasejanu svetlost i da poboljša vaše stanje.

Proverite svoje lekove - Iako ne postoji konačna lista lekova koji navode fotofobiju kao neželjeni efekat, konsultujte se sa svojim oftalmologom kako bi utvrdili da li lekovi koje uzimate pogoršavaju vašu fotofobiju.

Proverite svoja kontaktna sočiva ili naočare - Naprezanje očiju je glavni faktor koji doprinosi pogoršanju fotofobije, ali to se može lako rešiti nošenjem kontaktnih sočiva ili naočara. Na ovaj način ne morate da naprežete svoje oči, ali potrudite se da su vaša kontaktna sočiva čista, jer upala, crvene oči i svrab takođe mogu da pojačaju fotofobiju.

Odmorite se od računara ili mobilnog uređaja - Zamor očiju je pravi zdravstveni problem za ljude koji ceo dan provode na računaru ili mobilnom uređaju. Naprezanje očiju, glavobolja i osetljivost na svetlost mogu da vas upozore na ovo. Pravite periodične pauze od svog uređaja ili ga odložite na neko vreme ako možete.

Kapi za oči - Suve oči takođe mogu da dovedu do fotofobije, jer oči kojima nedostaje vlaga su oči koje su crvene i svrbe i koje su uopšte osetljivije. Thealoz Duo veštačke suze i kapi za oči će vam pomoći da ublažite simptome fotofobije.

Pronađite načine da smanjite stres - Fotofobija i migrene su često povezane sa drugim psihološkim poremećajima kao što su depresija i anksioznost. Iako je pravi uzrok i dalje nepoznat, stres i anksioznost mogu da izazovu napade i da dovedu do bola kod osoba koje su osetljive na svetlost.

Kao što smo vam predstavili u ovom članku, postoje razni uzroci nastanka fotofobije, a mnogi od njih imaju slične simptome što za svakog može da bude zbunjujuće. Zato je važno da razgovarate sa svojim lekarom kako bi utvrdili pravi uzrok osetljivosti na svetlost i da bi sprečili mogući razvoj neke ozbiljnije bolesti. Bez obzira da li ste osetljivi na svetlost ili imate neki drugi problem sa očima, članci na našem sajtu će vam pomoći da pronađete rešenje za svoje brige.

1 – LED Lighting Flicker and Potential Health Concerns: IEEE Standard PAR1789 Update (ece.northeastern.edu)