Astigmatizam: glavni krivac za zamućen vid

Mnogi ljudi nisu ni čuli za astigmatizam, ali to je sasvim uobičajeno stanje oka. Ako je vaš oftalmolog utvrdio da imate astigmatizam, to ne treba previše da vas zabrine jer astigmatizam oka nije bolest. To je više optički problem, baš kao što su kratkovidost ili dalekovidost.

Astigmatizam je obična refrakciona anomalija koja uglavnom izaziva manje smetnje. Ali ako zbog ovoga imate većih problema sa vidom, potrebno je da nosite korektivne naočare ili kontaktna sočiva.

Šta je astigmatizam oka?

Astigmatizam je stanje koje nastaje kada vaše oko nije u potpunosti okruglo, odnosno kada zakrivljenost vaše rožnjače ili očnog sočiva nije idealna.

Jer u idealnom slučaju oko je okruglo kao lopta i svetlost koja ulazi u oko ravnomerno se prelama i vi imate jasan vid. Ali ako vaše oko više ima oblik lopte za ragbi, svetlost se u sočivu ne prelama ravnomerno. Tada objekti koje posmatrate nisu potpuno u fokusu i mogu da budu zamućeni. Zakrivljenost oka se vremenom menja, tako da ovo stanje može da se tokom vremena poboljšava ili pogoršava. Često se veruje da astigmatizam mogu da izazovu ili pogoršaju sedenje blizu ekrana ili čitanje uz slabu svetlost, što jednostavno nije tačno.

Skoro svako ima astigmatizam do određenog stepena, ali on u većini slučajeva skoro i ne utiče na vid. Ako se pitate koliki procenat ljudi ima astigmatizam oka koji ometa vid i čini da stvari ne vidite jasno, odgovor je između 20% i  30%.

Astigmatizam oka često prate i druga stanja kao što su miopija (kratkovidost) i hiperopija (dalekovidost), što dodatno pomera objekte iz fokusa:

Miopija ili kratkovidost je najčešći problem vida kod kojeg se svetlosni zraci koji ulaze u oko ne fokusiraju u tački jasnog vida na mrežnjači, već ispred nje. Miopija čini da se udaljeni objekti nalaze izvan fokusa što može da izazove glavobolje i naprezanje očiju.

Hiperopija ili dalekovidost je čest problem vida kod kojeg se svetlosni zraci koji u oko ulaze ne fokusiraju u tački jasnog vida na mrežnjači već iza nje. Ovo stanje čini da se bliski objekti nalaze izvan fokusa što takođe može da izazove glavobolje i naprezanje očiju.

Zašto se javlja astigmatizam?

Ne zna se šta tačno izaziva astigmatizam, ali se zna da genetika igra veliku ulogu. Često se javlja prilikom rođenja, ali može da se razvije i kasnije u životu. Postoje istraživanja (1) koja pokazuju da je astigmatizam često nasledan.

Astigmatizam oka može da nastane i zbog povrede oka ili nakon operacije koja ostavi ožiljak na oku. Ovaj ožiljak, ako je dovoljno veliki, može da izmeni način na koji svetlost ulazi u oko i da tako izazove astigmatizam.

Astigmatizam može da izazove i keratokonus, retko stanje kod koga rožnjača vremenom postaje sve tanja i poprima oblik konusa.

Dupli vid - Još jedan uobičajen simptom astigmatizma, kod koga objekti koje gledamo mogu da budu pomereni tj. duplirani horizontalno, vertikalno ili dijagonalno.

Slab noćni vid - Astigmatizam onemogućava da stvari vidite jasno, a to pogotovu važi u tamnijim okruženjima. Noću se zenice šire kako bi oko primilo više svetla, pogotovu periferne svetlosne zrake. To dodatno zamućuje vid i otežava noćnu vožnju.

Naprezanje oka - Ovo je čest simptom astigmatizma koji se manifestuje kao zamor očiju i preosetljivost na svetlo. Naprezanje oka je izraženije dok čitate neku knjigu ili gledate u ekran računara ili mobilnog telefona.

Glavobolja - Astigmatizam je refraktivni problem koji forsira očne mišiće da fokusiraju objekte ispravno. Ovo naprezanje očnih mišića može da izazove glavobolje, ali i druge probleme sa vidom.

Vrste astigmatizma

Oftalmolozi opisuju astigmatizam oka korišćenjem termina meridijani. Meridijane možemo da predstavimo kao 2 zamišljene linije, od kojih jedna obavija oko vertikalno, a druga horizontalno. Kod normalnog, zdravog oka, meridijani fokusiraju svetlost direktno i ravnomerno na mrežnjaču, i horizontalno i vertikalno.

Kod astigmatizma, u zavisnosti od njegovog tipa, jedan ili oba meridijana ne fokusiraju svetlost ravnomerno. I u zavisnosti od refrakcione mane, astigmatizam delimo na:

• Miopni (kratkovidi) - oba meridijana su kratkovida i fokusiraju zrake svetlosti pre jasnog vida
• Hipermetropni (dalekovidi) - oba meridijana su dalekovida i prelamaju svetlost iza tačke jasnog vida
• Miksni (mešoviti) - jedan meridijan je kratkovid a drugi dalekovid, pa jedan od fokusa leži pre a drugi iza tačke jasnog vida

U zavisnosti od tipa zakrivljenosti rožnjače astigmatizam delimo na:

• Pravilan (regularan) - meridijani se seku pod uglom od 90 °
• Nepravilan (iregularan) - meridijani se ne seku pod uglom od 90 °

Astigmatizam kod dece

Prirodno je da vi, kao roditelj, želite najbolje za svoje dete, pogotovu kada se radi o njegovom zdravlju. Zato je normalno da ste iznenađeni ili uplašeni kada saznate da vaše dete ima astigmatizam.

Teško je ustanoviti astigmatizam kod dece i on često bude neprimećen jer manja deca ne umeju da se požale na zamućen vid. Ali zato možete da obratite pažnju na znake koji mogu da ukažu na ovo stanje:

• Dete naginje ili okreće glavu kako bi bolje videlo
• Česte glavobolje kod deteta
• Teškoće da se dete fokusira na neki objekat
• Dete se sklanja od jakog svetla
• Dete često drži oči zatvorene

Dobra strana svega ovoga je da deca obično prerastu astigmatizam. 23% dece od 6 do 12 meseci imaju astigmatizam i taj procenat se smanji na svega 9% dok dođu do svoje 6-te godine.

Ali vi kao roditelj ne treba da se oslanjate na ovo, jer kod neke dece astigmatizam ostaje. Pravovremenom reakcijom i odlaskom kod lekara možete mnogo da učinite za vid svog deteta.

 Astigmatizam test

Jednostavan astigmatizam test možete da sprovedete sami kod svoje kuće. Na taj način utvrdićete da li postoje distorzije u vašem vidnom polju. Ukoliko je test pozitivan obratite se svom oftalmologu kako bi utvrdio tip astigmatizma i prepisao vam odgovarajuću terapiju.

Ako nosite naočare koje nisu namenjene lečenju astigmatizma možete da ih skinete pre testa, ali i ne morate. Test vršite na sledeći način:

• Udaljite se od svog monitora 1m
• Prvo, pokrijte šakom levo oko i gledajte sliku desnim okom
• Zatim pokrijte šakom desno oko i gledajte sliku levim okom

Ako su vam linije zamagljene ili postoji razlika u oštrini između linija ili su vam neke linije tamnije od drugih - moguće je da imate astigmatizam.

Ipak, da bi dobili preciznu dijagnozu, treba da se javite lekaru specijalisti, jer online test nije zamena za sastanak sa oftalmologom. Klasičan očni pregled utvrdiće nivo astigmatizma, kao i druge moguće komplikacije.

Da li imate astigmatizam oka ili ne, oftalmolog utvrđuje sledećim testovima:

• Test oštrine vida - Tokom ovog testa oftalmolog će vas pitati da pročitate slova na dijagramu, sa određene udaljenosti, kako bi utvrdio koliko dobro vidite slova
• Refraktometrija oka - Ovde se koristi optički refraktor, mašina koja ima više različitih korektivnih optičkih sočiva. Dok gledate kroz različita sočiva, oftalmolog utvrđuje koja sočiva su za vas odgovarajuća.
• Keratometrija - Ovom metodom oftalmolog utvrđuje zakrivljenost rožnjače.

Operacija - Ovo može da bude prava opcija za neke ljude, pogotovu za one koje imaju jako izražen astigmatizam. Operacijom možete da u potpunosti i trajno povratite normalan vid, ali ona nosi i neke  rizike, kao što je posledična preosetljivost na svetlo ili problemi sa noćnim vidom.

Astigmatizam je uobičajeni problem sa vidom koji je uzrokovan nepravilnošću u anatomiji oka i zato ne postoji način da se ovaj problem spreči. Međutim, astigmatizam može rano da se otkrije čime izbegavate dodatne komplikacije. Dostupne su vam razne opcije koje će vam pomoći da se uspešno nosite sa astigmatizmom, pa čak i da poboljšate svoje stanje.

Ako ste zainteresovani da saznate kako da rešite razne druge probleme sa očima, pozivamo vas da proučite naše savete za očuvanje zdravlja očiju.

1 – Identification of a Candidate Gene for Astigmatism (US National Library of Medicine)