Žuta mrlja: kako očuvati dobar vid

Žuta mrlja (makula oka) se nalazi u centralnom delu mrežnjače i zahvaljujući njoj možete da čitate ovaj članak, da prepoznajete lica i da jasno raspoznajete boje. Ona je jedan od najvažnijih delova oka i time najodgovornija za vaš dobar vid.

Zato je važno da očuvate zdravlje očiju i tako poboljšate svoj kvalitet života.

Šta je žuta mrlja i zašto je važna za dobar vid?

Vaše oko se sastoji od različitih mnogobrojnih delova od kojih svaki igra određenu ulogu u prenošenju svetlosnih signala do mozga. Mrežnjača (retina) je značajan deo ovog sistema, a u centru svega se nalazi žuta mrlja.

Zašto je ona toliko važna?

Vaša mrežnjača i makula oka imaju samo jedan zadatak, ali zadatak koji je vrlo važan: da svetlost koja dospe u oko, pretvore u električne signale koje mozak može da obradi. Ti električni signali putuju kroz optički nerv do mozga gde se pretvaraju u slike.

Iako je žuta mrlja vrlo bitna, ona ima svega 5.5mm u prečniku. Makula oka je ovalnog oblika i nalazi se u centru mrežnjače. Tu se nalaze gusto pakovani fotoreceptori (ćelije osetljive na svetlost) koji kontrolišu centralni vid i odgovorni su za vašu sposobnost da čitate, vozite auto, prepoznajete lica i razaznajete sitne detalje.

Mrežnjača se sastoji od 2 vrste fotoreceptora: čepića i štapića. Štapići ili štapićaste ćelije se nalaze u čitavoj retini. Ima ih oko 125 miliona i ove ćelije su odgovorne za opažanje kretanja i periferni vid koji vam omogućava da vidite objekte sa strane iako gledate pravo. Zato su slabo vidljivi objekti jasniji ako ne gledate direktno u njih. Nasuprot ovome, u samoj makuli se nalazi oko 7 miliona čepića ili kupastih ćelija koje vam pružaju jasan centralni vid i pomažu vam da vidite boje i detalje. Čepići vam daju oštar fokus, pogotovu pri jakom osvetljenju.

Da li znate zašto je žuta mrlja žuta?

To je zbog makularnih pigmenata koje unosite zajedno sa voćem i povrćem i koji ovim namirnicama daju živahne i zanimljive boje. Makularni pigmenti su poznatiji kao karotenoidi, uglavnom su žute ili narandžaste boje i ima ih u izobilju u biljkama, ali i u nekim bakterijama i gljivama. Njihov glavni zadatak je da absorbuju sunčevu energiju zbog fotosinteze i da obezbede zaštitu od jake svetlosne energije.

Apsorpcija svetlosti i zaštita od zračenja koju pružaju karotenoidi važne su za očuvanje zdravlja vaših očiju. U prirodi ima oko 600 poznatih karotenoida, od kojih mi koristimo svega 20-ak.  Ali samo 2 se nalaze u žutoj mrlji: lutein i zeaksantin i oni se nazivaju makularni pigmenti.

Lutein i zeaksantin štite makulu oka upijajući štetne sunčeve ultraljubičaste zrake, a kako su takođe i snažni antioksidanti, štite vaše oči od oksidativnog stresa.

Kojim bolestima je podložna makula oka?

Postoje mnogobrojna stanja i bolesti koje pogađaju žutu mrlju, ali većina njih može uspešno da se leči ako se otkriju na vreme. Zato su redovni godišnji pregledi kod vašeg oftalmologa izuzetno važni jer mogu da otkriju bolesti oka u ranoj fazi.

Problemi koje imate sa makulom mogu da budu posledica sledećih stanja ili bolesti:

Senilna degeneracija makule ili staračka degeneracija žute mrlje obično se javlja nakon 50-te godine života, ali može da se javi i ranije i jedan je od glavnih uzroka gubitka vida. Što smo stariji, rizik od pojave ove bolesti je veći, tako da oko 60-te godine degeneracija makule pogađa 1 od 200 ljudi.

Makularna rupa je mali defekt koji se javlja u žutoj mrlji i to obično kod oko 3 od 1000 ljudi starijih od 55 godina. U ranoj fazi može da dođe do blagog izobličenja ili zamagljenog vida, ravne linije mogu da izgledaju talasaste i čitanje postaje teško. Kasni simptomi uključuju praznine ili gubitak centralnog vida. Ovo stanje se obično javlja samo na jednom oku, ali postoji mala šansa (10%) da se javi i na drugom oku.

Okluzija ili tromboza centralne retinalne vene je blokada vene koja odvodi krv iz mrežnjače na zadnjem delu oka. To je čest uzrok iznenadnog bezbolnog smanjenja vida kod ljudi starijih od 60 godina. Začepljenje vene uzrokuje curenje krvi i drugih tečnosti u mrežnjaču, što za posledicu ima oštećenje koje smanjuje vid. Okluzija centralne retinalne vene može biti neishemična koja se javlja u 75% svih slučajeva i ima blaže simptome i ishemična koja je ređa i koju karaktariše drastično smanjenje oštrine vida.

Makularna distrofija je retko genetičko oboljenje oka koje može da dovede do slepila. Ovo stanje postepeno oštećuje ćelije makule i time centralni vid i uzrokovano je pigmentom koji se nakuplja u ćelijama makule. Stargartova bolest je najčešća vrsta makularne distrofije i obično se javlja u detinjstvu. Stargartovu bolest karakteriše formiranje pigmentiranih otpadnih ćelija u mrežnjači.

Pseudoksantoma elastikum izaziva nakupljanje minerala u tkivima po celom telu, uključujući i zadnji deo oka. Ovo stanje može da izazove gubitak vida, kao i probleme sa kožom i digestivnim sistemom. Poremećaji počinju još u detinjstvu, ali zbog svoje asimptomatske prirode ne prepoznaju se do adolescencije. Nakon 40-te godine života obično se kao posledica razvoja ove bolesti javlja kalcifikacija elastičnog tkiva retine.

Dijabetički makularni edem je najčešći uzrok gubitka vida kod osoba sa dijabetesom. Krvni sudovi koji propuštaju izazivaju nakupljanje tečnosti, što dovodi do oštećenja žute mrlje. Ovo stanje je bezbolno i iako makularni edem utiče na centralni vid, periferni vid nije pogođen. U ranim fazama dijabetesa možda nećete primetiti nikakav uticaj na svoj vid, ali oštećenje mrežnjače se postepeno razvija tokom mnogo godina. Može da utiče na celu mrežnjaču, ali kada oštećenje izaziva samo mala izbočenja u krvnim sudovima mrežnjače, vid ostaje dobar. Međutim, kada se krvni sudovi u makuli ili blizu nje oštete ili dođe do iznenadnog krvarenja ili curenja tečnosti u makulu, onda se vid dramatično pogoršava.

Centralna serozna retinopatija je stanje kod koga se makula oka odvaja od očnog tkiva iza nje, a tečnost se nakuplja u stvorenom prostoru. Kod muškaraca je 6 puta češći nego kod žena, a najčešće pogađa osobe od 20 do 50 godina. Obično zahvata samo jedno oko, a do 50% ljudi koji ga jednom dobiju ponovo će ga imati. Simptomi ove bolesti su zamućen vid i izobličenje stvari koje izgledaju manje nego obično. Takođe možete da primetite promene u vidu boja ili da se teže prilagođavate promenama u nivoima svetlosti.

Šta je senilna degeneracija žute mrlje?

Staračka makularna degeneracija je najčešći uzrok gubitka vida kod ljudi starijih od 50 godina. Ovo stanje se može da se razvije u jednom oku, a zatim da zahvati oba oka. Vremenom vaš vid može da se pogorša i da utiče na vašu sposobnost da čitate, vozite auto i prepoznajete lica.

Simptome staračke degeneracije makule možemo da podelimo po fazama bolesti:

Rana faza

U ovoj fazi većina ljudi ne oseća nikakve simptome ili slabljenje vida, ali mogu da se jave problemi sa noćnim vidom. Simptomi poremećene adaptacije na mrak uključuju:

• Potreba za jačim osvetljenjem
• Teškoće u čitanju pri slaboj svetlosti
• Slabiji noćni vid

Srednja faza

U ovoj fazi možete videti zamućenu tačku u centru svog vida. Pored poteškoća sa noćnim vidom, možete da imate i probleme sa osetljivošću na kontrast. Ostali simptomi su:

• Vizuelne distorzije
• Mutna slova pri čitanju
• Smanjen intenzitet boja
• Ograničen centralni vid
• Poteškoće sa noćnim vidom
• Poteškoće sa slabim osvetljenjem

Napredna faza

U zadnjoj fazi simptomi ove podmukle bolesti se naglo pogoršavaju i gubitak vida postaje primetan. Dodatni simptomi su:

• Poteškoće u prepoznavanju lica
• Smanjena oštrina vida
• Izobličen vid
• Gubitak centralnog vida

Pravi uzroci nastanka degeneracije žute mrlje nisu poznati, ali zato jesu faktori rizika koji povećavaju šanse za nastanak ovog oboljenja:

Godine starosti - Šansa za nastanak senilne degeneracije makule se povećava sa prolaskom godina i obično se ova bolest javlja posle 50-te godine, dok kod ljudi posle 75-te godine svaki treći pati od ovog stanja.

Genetika - Poznato je da su mnoge bolesti genetski uslovljene, a tako je i sa degeneracijom makule. Ako je neko iz vaše porodice imao ovu bolest, veća je verovatnoća da ćete je imati i vi. U tom slučaju trebalo bi da redovno idete na godišnje preglede kod svog oftalmologa.

Gojaznost - Prekomerna telesna težina predstavlja zdravstveni problem za mnoge ljude širom sveta jer povećava rizik od nastanka ozbiljnih stanja kao što su dijabetes i kardiovaskularne bolesti. Takođe je poznato da gojaznost doprinosi i nastanku degeneracije žute mrlje, što je pre svega povezano sa metabolizmom kod gojaznih osoba i problemima koji ga prate: povećane masne naslage, povišen horesterol, visok krvni pritisak i povišen nivo šećera u krvi.

Pušenje - Mnoge od 4.500 hemikalija u duvanskom dimu su izuzetno toksične. Dim cigarete sadrži arsen, formaldehid i amonijak. Ove hemikalije se transportuju do osetljivih tkiva oka kroz krvotok i oštećuju strukturu ćelija. Pušenje smanjuje efikasnost antioksidanata i smanjuje nivo luteina u makuli. Ljudi sa nižim nivoima luteina imaju veće šanse da dobiju degeneraciju žute mrlje. Dim cigarete takođe smanjuje količinu kiseonika koja stiže do mreže sićušnih krvnih sudova koji snabdevaju mrežnjaču, a takođe oštećuje i same krvne sudove u oku.

Izloženost suncu - Većina stručnjaka se slaže da postoji veza između izlaganja štetnoj sunčevoj ultraljubičastoj svetlosti i razvoja degeneracije makule. Zato je važno da zaštitite svoje oči od sunčeve svetlosti naočarima za sunce koje blokiraju UV svetlo.

Dijagnoza degeneracije makule oka

Da bi se prepoznali rani simptomi senilne degeneracije makule, potrebno je da jednom godišnje idete na pregled kod svog oftalmologa. To pogotovu važi ako imate preko 50 godina ili ako neko iz vaše porodice pati od ove bolesti.

Oftalmolog obično, specijalnim kapima za oči, proširi vaše zenice, kako bi što bolje mogao da vidi unutrašnjost vašeg oka. Za to se koristi oftalmoskop ili mikroskop, da se izvrši procena prednjeg i zadnjeg dela vašeg oka. Pri tome imate osećaj kao da dvogledom gledate jako svetlo, ali to traje samo nekoliko trenutaka.

Ovaj postupak omogućava lekaru da vidi sva tkiva i nerve unutar oka, kako bi ispitao njihovu veličinu, oblik i lokaciju i proverio da li postoje abnormalnosti. Pošto ovako mogu da se direktno vide tkiva očiju, problemi se lako otkriju pre nego što se simptomi manifestuju.

Pored svega ovoga, oftalmolog može da izvrši i niz drugih testova, pri čemu je najpoznatiji Amslerov test koji možete da uradite i sami. Amslerov test je mreža koja liči na šahovsku tablu i pomoću koje se utvrđuje da li vam prave linije izgledaju talasaste ili nedostaju, što ukazuje na degeneraciju makule. Amslerov test se vrši na sledeći način:

Ako primetite bilo kakvu neregularnost u toku ovog testa, obavezno se javite svom lekaru. Bez obzira na rezultate, treba redovno da idete na preglede kod oftalmologa kako bi sa sigurnošću otkrili rane znake degeneracije makule oka.

Degeneracija žute mrlje: prevencija i  lečenje

Godine starosti i životni stil značajno utiču na zdravlje očiju i dobar vid. Iako pravi uzroci senilne degeneracije makule nisu ni do danas poznati, znamo šta treba da radimo kako bi smo smanjili rizik od pojave ove podmukle bolesti.

Zdrav način života vam svakako pomaže da smanjite šanse za pojavu degeneracije žute mrlje ili da usporite razvoj bolesti ako se ona već pojavila:

Ostavite cigarete - Pušenje cigareta je štetno za vaše opšte zdravlje, pa i za zdravlje vaših očiju. Pušači imaju duplo veće šanse od nepušača da obole od degeneracije žute mrlje. Pušenje izaziva sužavanje krvnih sudova i time smanjuje količinu kiseonika i hranljivih materija koje dolaze do vaših očiju.

Redovno važbajte - Fizičke vežbe smanjuju zapaljenske procese u vašem telu, a oni su jedan od faktora rizika za nastanak degeneracije makule oka. Vežbanje takođe smanjuje očni pritisak, što podstiče protok krvi do mrežnjače i optičkog nerva.

Zdravo se hranite - Zdravlje vaših očiju i vašeg tela veoma zavisi od vašeg načina ishrane i da li kroz hranu unosite dovoljno vitamina i minerala. Najbolji izvor ovih gradivnih blokova vašeg tela su zeljasto povrće, žuto i narandžasto voće i povrće, riba i integralne žitarice.

Održavajte normalan krvni pritisak i holesterol - Visok krvni pritisak sužava krvne sudove koji hrane mrežnjaču i time oštećuju njene ćelije. Naslage holesterola u oku takođe doprinose razvoju degeneracije žute mrlje.

Održavajte telesnu težinu - Gojaznost doprinosi nastanku degeneracije makule, ali i raznih drugih stanja kao što su bolesti srca i dijabetes. Zdrava ishrana i redovno vežbanje pomažu vam u održavanju optimalne telesne težine.

Nosite naočare za sunce - Izloženost sunčevim ultraljubičastim zracima oštećuje ćelije retine i time povećava rizik od nastanka senilne degeneracije makule. Da bi ste ovo sprečili, napolju nosite naočare za sunce sa odgovarajućim zaštitnim faktorom.