Oftalmološki pregled iz perspektive pacijenta

Svoje iskustvo sa posetom oftalmologu podelila je s nama pacijentkinja koja je otkrila koliko su važni redovni pregledi očiju, čak i kada nema očiglednih problema. Postupak je potpuno bezbolan i može na vreme otkriti skrivene probleme sa očima. Pročitajte njeno iskustvo.

Problemi sa kratkovidošću počeli su u mladosti

Imam 47 godina i od mladosti sam kratkovida. Od svoje 18. godine koristim kontaktna sočiva koja mi omogućavaju slobodu kretanja u svim mojim aktivnostima. Nikada nisam imala veće probleme sa očima, osim povremeno osećaj suvoće ili zamagljenog vida, što sam rešavala kapima za oči. 

Kao i mnogi drugi, dugo sam verovala da je poseta oftalmologu nepotrebna ako nemaš ozbiljne probleme sa vidom. Ako ne vidiš dobro na blizinu ili daljinu, odeš u optiku, izmere ti dioptriju, kupiš naočare ili kontaktna sočiva i to je to. Međutim, moje nedavno iskustvo naučilo me je da je dioptrija samo vrh ledenog brega i da je sveobuhvatan pregled kod oftalmologa od presudnog značaja.

Redovan pregled vida

Prošle jeseni sam zakazala redovnu kontrolu vida, što sam inače radila svakih nekoliko godina pre kupovine novih kontaktnih sočiva. Tokom online zakazivanja primetila sam mogućnost dodatnog merenja očnog pritiska, koje je bilo besplatno, i iz radoznalosti sam izabrala tu opciju. Nakon merenja dioptrije, doktorka mi je spomenula da ćemo proveriti i očni pritisak. Pošto nisam znala kako se to radi, pitala sam je da li je bolno i zašto je važno. 

S osmehom mi je objasnila da je procedura potpuno bezbolna, samo malo neprijatna – uređaj će mi nežno dunuti vazduh u svako oko. Naslonila sam glavu na uređaj koji se koristi i za merenje dioptrije, pogledala kroz okular i osetila kratko “duvanje“ vazduha, prvo u jedno oko, a zatim u drugo. Postupak je bio zaista jednostavan i bezbolan, ali rezultat neočekivan: pritisak u oba oka bio je viši od normale – 23 i 24 mmHg (gornja granica je 21 mmHg).

Rezultati – povišen očni pritisak

Doktorka me je zabrinuto pitala da li u porodici imamo istoriju povišenog očnog pritiska ili glaukoma. Odgovorila sam da nemamo i pitala zašto je to važno, s obzirom na to da normalno vidim i nemam bolove u očima. Objasnila mi je da povišen pritisak može ukazivati na različita stanja, uključujući glaukom – jednu od najčešćih bolesti koje vode ka slepilu i koja nije izlečiva. Istog dana sam od lekara opšte prakse zatražila uput za pregled kod oftalmologa.

Upućivanje na oftalmološki pregled

Neprijatan osećaj nije me napuštao ni dok sam čekala u čekaonici, gde sam bila znatno mlađa od većine prisutnih. Nisam znala šta mogu da očekujem i bilo me je… strah. Na prijemnom šalteru predala sam svoju zdravstvenu knjižicu i objasnila razlog dolaska. Ubrzo sam bila na redu, a u uvodnom razgovoru lekar me je pitao kakve tegobe imam. „Samo malo povišen pritisak u očima, ali verovatno je to posledica zamora zbog previše rada na računaru“, odgovorila sam, uveravajući prvenstveno samu sebe. 

Najpre mi je proverio oštrinu vida, koristeći sočiva koja je ubacivao u posebne naočare (kao kod optičara). Nakon ponovnog merenja očnog pritiska, lekar me je umirio jer je preciznije mikroskopsko merenje pokazalo normalne vrednosti (17 mmHg).

Online test za procenu oštrine vida

Poseta oftalmologu – dodatni pregledi

S obzirom na to da mi je vid izuzetno važno čulo, zatražila sam dodatne preglede. 

U oči mi je ukapao kapi za širenje zenica, što je potrebno kako bi pregledao pozadinu oka. Prešla sam na drugi uređaj, gde mi je pregledao očni živac (zbog znakova glaukoma) i žutu mrlju. Objasnio je da je žuta mrlja tačka na mrežnjači odgovorna za prepoznavanje boja i detalja koje vidimo. Promene na žutoj mrlji ili makuli takođe mogu dovesti do slepila, iako se ta bolest obično javlja kod osoba starijih od 70 godina, ali ne nužno. Bolest se naziva starosna degeneracija makule i, kao glaukom, nije izlečiva. 

Oba testa nisu pokazala nikakve nepravilnosti. Osetila sam olakšanje. U tom trenutku shvatila sam koliko je važno otkriti eventualne probleme na vreme jer se sve te bolesti u ranoj fazi mogu držati pod kontrolom da ne napreduju, dok kasnije stanje ne može da se popravi.

Širmerov test – Problem suvog oka

Pre nego što sam, olakšana, napustila ordinaciju, spomenula sam i povremeni osećaj suvoće i grebanja u očima, kao i zamućen vid, što sam povezivala s kontaktnim sočivima. Lekar mi je odgovorio da to mogu biti simptomi bolesti suvog oka i da ćemo to najlakše proveriti testom. Na donji kapak svakog oka stavio mi je tanak papir (sličan lakmus papiru), a ja sam trebala da zatvorim oči i čekam 5 minuta. 

Objasnio mi je da je to Širmerov test kojim se procenjuje sposobnost stvaranja suza. Test je pokazao blago smanjeno stvaranje suza – blagi znak bolesti suvog oka. Lekar mi je preporučio korišćenje kapi bez konzervansa koje sadrže hijaluronsku kiselinu i po mogućnosti neku lekovitu supstancu poput trehaloze, koja pomaže regeneraciji površine oka. Izabrala sam kapi Thealoz Duo koje sada redovno koristim ujutru (po jednu kap na svako sočivo) i uveče, i koje su mi znatno olakšale simptome.

Važnost redovnih pregleda kod oftalmologa

Ovo iskustvo mi je otvorilo oči. Shvatila sam koliko su redovni pregledi kod oftalmologa važni jer očne bolesti mogu dugo ostati neprimećene. Pravovremeno otkrivanje bolesti poput glaukoma i starosne degeneracije makule može sprečiti napredovanje stanja, dok je kasnije lečenje često nemoguće. 

Nadam se da će Vas moja priča podstaći da posetite oftalmologa – pregled je brz, bezbolan i ključan za zdravlje Vaših očiju.