Siva mrena (katarakta)

• Katarakta je najčešći uzrok slepila u svetu, pre svega zbog starenja stanovništva.
• Nakon 65. godine, više od polovine populacije ima probleme sa vidom izazvane kataraktom.
• Obično se razvija polako, uz postepeno pogoršanje vida koje se ne može korigovati naočarima.

Siva mrena – šta je i kako nastaje?

Siva mrena, odnosno katarakta, predstavlja gubitak prozirnosti očnog sočiva, koje se nalazi unutar oka, iza obojenog dela (šarenice) i zenice. Funkcija sočiva je da usmeri svetlost koja ulazi u oko ka zadnjem delu oka – mrežnjači.

U zdravom oku, sočivo je bistro i providno. Međutim, s godinama se njegova prozirnost postepeno smanjuje, što onemogućava svetlosnim zracima da pravilno dopru do mrežnjače. Zbog toga je slika formirana na mrežnjači mutna i nejasna.

Osobe sa kataraktom često opisuju da vide kao kroz maglovit ili zaleđen prozor. Zamućenje sočiva može dovesti do značajnog smanjenja vida, a ukoliko se ne leči, i do potpunog slepila. Postoji više vrsta katarakte, a najčešća je senilna, odnosno staračka siva mrena.

Simptomi sive mrene – znaci koje ne smete ignorisati

Razvoj sive mrene ili katarakte može biti spor ili veoma brz. Obično se razvija polako, uz postepeno pogoršanje vida koje se ne može korigovati naočarima.

Najčešći simptomi sive mrene su:

• zamagljen vid,
• problemi sa čitanjem pri slabom osvetljenju,
• slab vid noću, pojava blještanja i odsjaja oko izvora svetlosti (tzv. halo efekat), kao i povremeni dvostruki vid,
• poteškoće u vožnji, posebno noću,
• česta potreba za promenom dioptrijskih naočara,
• iznenadna sposobnost čitanja bez naočara, kod osoba, starijih od 55 godina.

Ukoliko primetite bilo koji od navedenih simptoma, savetujemo da se obratite očnom lekaru radi pregleda i eventualnog daljeg lečenja.

Uzroci i faktori rizika – šta dovodi do sive mrene?

Tačan uzrok nastanka katarakte još uvek nije u potpunosti razjašnjen, ali se zna da se najčešće javlja nakon 55. godine života.

Pored starosti, sledeći faktori mogu povećati rizik od razvoja sive mrene:

• sistemske bolesti, posebno dijabetes ili povišen nivo šećera u krvi,
• dugotrajno korišćenje određenih lekova, posebno kortikosteroida,
• prekomerno izlaganje ultraljubičastom svetlu,
• pušenje,
• pojedine očne bolesti (npr. pigmentna retinopatija, uveitis),
• povrede oka,
• prethodne operacija oka.

Kako ublažiti simptome i zaštititi oči?

Kako bi se usporio razvoj sive mrene, odnosno katarakte, preporučuje se:

• uravnotežena i raznovrsna ishrana,
• zaštita očiju od UV zračenja pomoću kvalitetnih sunčanih naočara,
• upotreba zaštitnih naočara pri poslovima koji mogu izazvati povrede oka,
• redovno praćenje nivoa šećera u krvi, posebno kod osoba sa dijabetesom.

Trenutno je jedini efikasan način lečenja sive mrene operacija. Reč je o bezbolnoj intervenciji koja najčešće traje između 10 i 30 minuta po oku. Tokom zahvata uklanja se prirodno, zamućeno sočivo i zamenjuje veštačkim (intraokularnim) sočivom.

Veštačka sočiva su trajna, ne zahtevaju dodatnu negu i mogu značajno poboljšati vid. Operacijom se, uz kataraktu, mogu korigovati i druge refraktivne greške poput kratkovidosti, dalekovidosti i astigmatizma. U nekim slučajevima, zahvaljujući ugradnji multifokalnih sočiva, pacijenti se mogu potpuno osloboditi potrebe za nošenjem naočara – kako za daljinu, tako i za blizinu. Odluku o vrsti sočiva i terminu operacije treba doneti u dogovoru sa oftalmologom, koji će proceniti Vaše potrebe i dati Vam najprikladniji savet.

Operacija oba oka

Ukoliko je neophodno odstraniti sivu mrenu na oba oka, operacije se obavljaju u dva odvojena termina. Drugo oko se operiše tek kada se prvo potpuno oporavi.

Operacija se izvodi u lokalnoj anesteziji (kapima) i potpuno je bezbolna. Oporavak je brz – već posle nekoliko dana može se očekivati povratak pune oštrine vida.

Nakon operacije

Tokom oporavka, oftalmolog će Vam prepisati odgovarajuće lekove u obliku kapi za oči. Takođe, preporučuje se upotreba veštačkih suza za dodatnu hidrataciju oka.

U prvih nekoliko nedelja važno je:

• izbegavati boravak u zadimljenim i prašnjavim prostorima,
• čuvati oko od fizičkih udaraca i pritiska,
• ne baviti se sportskim aktivnostima bar 2–3 nedelje nakon zahvata.

Danas je operacija sive mrene najčešća i jedna od najuspešnijih hirurških intervencija u oblasti oftalmologije.