Blefaritis (upala ivice kapaka)

Blefaritis je hronično stanje koje se javlja kada su lojne žlezde u kapcima začepljene. Tokom noći se u kapcima zadržavaju tečnost i sadržaj žlezda, što ujutru može dovesti do osećaja težine i slepljenih kapaka.

Simptomi blefaritisa najčešće uključuju slepljene i otečene kapke, crvenilo, svrab i perutanje u korenu trepavica.

Tipovi blefaritisa

• Prednji blefaritis zahvata spoljašnji deo kapka. Najčešće je posledica bakterijske infekcije (Staphylococcus) ili seboroičnog dermatitisa (peruti).
• Zadnji blefaritis zahvata unutrašnju stranu kapka i povezan je sa disfunkcijom Meibomovih žlezda. Često je udružen sa rozaceom i peruti.
• Demodikoza izazvana je mikroskopskim grinjama roda Demodex, koje kolonizuju folikule trepavica, a karakteriše je intenzivan svrab.

Kućna nega i higijena

Kućna nega, higijena i lečenje zasnivaju se na redovnoj higijeni koja se sprovodi u nekoliko koraka:

1. Topli oblozi: čista gaza natopljena toplom vodom stavlja se na zatvorene oči od 5 do 10 minuta, kako bi se omekšale masnoće i sekret u žlezdama koje se nalaze na rubu kapaka.
2. Masaža kapaka: nakon obloga, kapci se masiraju čistim prstima — gornji kapak pokretima nadole, a donji kapak pokretima nagore — kako bi se istisnuo sekret zarobljen u žlezdama.
3. Čišćenje rubova kapaka: sterilnim maramicama nežno se očisti koren trepavica i uklone ljuspice.

Medicinska terapija

Medicinska terapija se sprovodi ukoliko osnovna higijena nije dovoljna. Oftalmolog nakon pregleda može uključiti:

• lokalne antibiotike u vidu kapi ili masti, za suzbijanje bakterijske infekcije;
• kortikosteroide kratkotrajno, za smirivanje izraženih upalnih procesa.

Komplikacije nelečenog blefaritisa mogu biti sindrom suvog oka, učestala pojava čmičaka i halaziona, kao i opadanje ili nepravilan rast trepavica.

Konjunktivitis

Konjunktivitis može biti alergijski, virusni ili bakterijski. Karakterišu ga obilan sekret koji se tokom noći sasuši i slepi kapke, osećaj stranog tela, peckanje i crvenilo.

Lečenje u zavisnosti od uzroka

• Bakterijski konjunktivitis karakterišu gust, žut ili zelenkast sekret i slepljeni kapci ujutru. Leči se antibiotskim kapima ili mastima koje mora da prepiše lekar.
• Virusni konjunktivitis karakteriše vodenast sekret, a oči ujutru mogu biti otečene. Obično prolazi sam od sebe, uz hladne obloge za ublažavanje otoka.
• Alergijski konjunktivitis prate svrab, crvenilo, otok kapaka i ponekad kijanje. Leči se antialergijskim kapima i izbegavanjem alergena.

Konjunktivitis karakterišu obilan sekret koji se tokom noći sasuši i slepi kapke, osećaj stranog tela, peckanje i crvenilo.
– Dr Adrijana Radović

Sindrom suvog oka

Sindrom suvog oka je hronično stanje koje nastaje kada oko ne proizvodi dovoljno suza, kada su suze neodgovarajućeg kvaliteta ili kada prebrzo isparavaju sa površine oka. Pored osećaja težine i peska, paradoksalno se može javiti i pojačano suzenje kao refleksna reakcija na iritaciju. U današnje vreme najčešći uzroci suvih očiju su dugotrajan rad za računarom, boravak u klimatizovanim prostorijama, nošenje kontaktnih sočiva, starenje, hormonske promene i primena određenih lekova.

Simptomi suvog oka

• Osećaj stranog tela: osećaj peska ili grebanja u oku.
• Iritacija: peckanje, žarenje ili svrab.
• Paradoksalno pojačano suzenje: oko pojačano suzi kao refleks na suvoću, ali su te suze vodenaste, nekvalitetne i ne hidriraju oko dovoljno.
• Umor i zamućen vid: osetljivost na svetlost, osećaj težine u kapcima i povremeno zamućen vid.

Najčešći uzroci suvih očiju danas

• Digitalni ekrani: tokom gledanja u telefone i monitore mozak ne želi da prekida sliku, pa svesno ili nesvesno trepćemo i do 60% ređe nego kada ne gledamo u ekran.
• Okruženje: suv vazduh, dim, vetar i prašina mogu biti uzrok suvog oka.
• Zdravstveni problemi: dijabetes, oboljenja štitne žlezde i autoimune bolesti mogu izazvati suvoću očiju.
• Terapije: antidepresivi, diuretici i kapi sa konzervansima koje se koriste u lečenju glaukoma takođe mogu doprineti pojavi suvog oka.

Kako se mogu ublažiti simptomi suvog oka?

• Veštačke suze bez konzervansa predstavljaju prvu liniju odbrane za vlaženje oka.
• Pravilo 20-20-20: tokom rada za računarom, na svakih 20 minuta gledajte 20 sekundi u tačku udaljenu oko 20 stopa (6 metara). Tokom pauze svesno trepćite.
• Naočare za sunce nosite napolju kako biste oči zaštitili od vetra i UV zraka.
• Hidratacija: unosite dovoljno tečnosti tokom dana i koristite ovlaživač vazduha u prostorijama koje se greju ili hlade.

Lečenje

Ako promene životnih navika nisu dovele do poboljšanja, obavezno posetite oftalmologa. On će dijagnostikovati pravi uzrok suvog oka (nedostatak vodenog ili poremećaj lipidnog sloja) i propisati odgovarajuću terapiju. Ta terapija može podrazumevati:

• specijalne kapi i gelove veće gustine za noćnu upotrebu;
• terapiju za disfunkciju Meibomovih žlezda;
• ugradnju „punctum plug“ čepića koji zadržavaju suze na površini oka;
• ciklosporinske kapi, koje deluju imunosupresivno i utiču na površinu oka i rad suzne žlezde kod teških oblika sindroma suvog oka.

Zaključak: šta treba zapamtiti

Ukoliko imate jutarnju težinu u kapcima, slepljene kapke ili osećaj da je nešto upalo u oko, kao prvu pomoć možete učiniti sledeće:

• Čišćenje kapaka: ako su kapci ujutru slepljeni, ne treba ih nasilno otvarati. Prvo ukapajte nekoliko kapi veštačkih suza. Potom gazu natopite toplom vodom i nežno obrišite kapke i trepavice kako biste uklonili sekret i naslage.
• Veštačke suze bez konzervansa: ujutru ukapajte nekoliko kapi kako biste trenutno ublažili osećaj težine i stranog tela.
• Uveče pre spavanja koristite gušće veštačke suze ili gelove.
• Hidratacija: unosite dovoljno vode tokom dana.

Ukoliko prva pomoć u kućnim uslovima nije dovoljna i ne dovede do poboljšanja simptoma, javite se oftalmologu kako bismo pronašli pravi uzrok i zajedno izabrali najbolje rešenje za Vaše tegobe sa očima.