Najčešće tegobe: mušice, tačkice i zamućenja

„Mušice“ ili floatersi su sitna zamućenja u staklastom telu, gelu koji ispunjava unutrašnjost oka. Pacijenti ih opisuju kao tačkice, končiće, paučinu, plutajuće senke ili linije koje se pomeraju kada pomere oko. Često postaju primetniji posle 40. ili 50. godine, ali se mogu javiti i kod mlađih osoba, naročito kod kratkovidih.

U većini slučajeva floatersi nisu opasni i mozak se vremenom na njih delimično navikne. Ne postoje kapi, vitamini ili suplementi koji ih pouzdano uklanjaju. Laserski tretman ili vitrektomija razmatraju se samo u odabranim slučajevima kada smetnje ozbiljno narušavaju kvalitet života.

Ipak, nagla pojava velikog broja novih mušica, bljeskovi svetlosti, senka ili „zavesa“ u vidnom polju mogu biti znaci rupture ili ablacije retine i razlog su za hitan pregled očnog dna u širokoj zenici.

U većini slučajeva floatersi nisu opasni i mozak se vremenom na njih delimično navikne.
– Dr Nenad Petrović

Crna mrlja, sivilo u centru vida i krivljenje linija

Crna mrlja koja se ne pomera i nalazi se u centru vida nije isto što i floater. Ona može ukazivati na promene u makuli, odnosno žutoj mrlji, delu mrežnjače koji nam omogućava čitanje, prepoznavanje lica i jasan centralni vid. Pacijenti često opisuju da su slova „senčena“, da se prave linije krive, da slika deluje zatamnjeno ili da se pojavljuje siva zona u sredini vidnog polja.

Uzroci mogu biti različiti: epiretinalna membrana, poznata kao macular pucker, centralna serozna horioretinopatija, degeneracija makule, edem makule, manja vaskularna oštećenja ili druga oboljenja mrežnjače.

Ključni pregled je OCT makule. To je neinvazivno snimanje koje prikazuje slojeve mrežnjače i pomaže da se razlikuje stanje koje se samo prati od stanja koje zahteva lečenje. Zato svaka nova, trajna centralna mrlja, krivljenje linija ili pad oštrine vida zahtevaju pregled oftalmologa i dodatnu dijagnostiku, najčešće OCT makule.

Suvo oko, fotofobija, bol i zamor očiju

Suvo oko ne znači uvek da oko zaista nema suza. Ono može da suzi upravo zato što je površina oka nadražena. Tipični simptomi su peckanje, grebanje, osećaj peska, povremeno zamućenje vida, umor očiju i potreba da se češće trepće ili žmuri. Dug rad za računarom i telefonom pogoršava tegobe jer tada ređe trepćemo, a treptanje normalno razmazuje suzni film po površini oka.

Prema najnovijim istraživanjima, suvo oko je višefaktorska bolest površine oka, povezana sa nestabilnošću suznog filma, upalom i oštećenjem površine oka. Veštačke suze su osnova kod blagih tegoba, ali nisu uvek dovoljne. Nekada su potrebni higijena kapaka, tople obloge, gel ili mast uveče, lečenje upale kapaka ili druga terapija koju određuje oftalmolog.

Povremeni jak bol u oku najčešće nije posledica same dioptrije. Mogući uzroci su suvo oko, sitna erozija rožnjače, upala kapaka, zamor i spazam akomodacije, migrena, sinusni problemi ili, ređe, povišen očni pritisak. Ako bol prati crvenilo, mučnina, naglo slabljenje vida ili jaka osetljivost na svetlost, pregled ne treba odlagati.

Duple slike, katarakta

Duple slike treba razlikovati od zamućenog vida. Ako se slika duplira samo kada su oba oka otvorena, a nestaje kada se jedno oko zatvori, radi se o binokularnoj diplopiji. Uzrok može biti poremećaj saradnje očnih mišića, dekompenzovana forija, strabizam kod odraslih, neurološki problem ili, ređe, bolest kod koje se slabost mišića pojačava sa zamorom. Kada prizme više ne pomažu, potreban je pregled oftalmologa koji se bavi strabizmom; operacija očnih mišića može biti opcija, ali tek nakon preciznog merenja i procene stabilnosti nalaza.

Početna katarakta može otežati određivanje dioptrije i izazvati zamućen vid, naročito pri jakom svetlu ili vožnji. Vitamini mogu biti podrška opštem zdravlju oka, ali ne mogu ukloniti kataraktu; katarakta se leči operacijom kada počne značajno da ometa svakodnevni život.

Mišljenje eksperta

Najvažnije pitanje je da li se simptom pojavio naglo, da li se pogoršava i da li je povezan sa bljeskovima, senkom, krivljenjem linija ili padom vida. Ti podaci često određuju hitnost pregleda.

Pacijenti obično mešaju suvo oko, dioptriju, kataraktu i promene na mrežnjači, jer svi mogu dati zamućen vid. Zato je kompletan pregled važniji od nagađanja: vidna oštrina, dioptrija, pregled prednjeg segmenta, očni pritisak, širenje zenica i, kada treba, OCT makule daju mnogo jasniju sliku.

Praktičan savet: kada se javiti lekaru?

• Odmah zakažite pregled ako se naglo pojavi mnogo novih mušica ili bljeskovi svetlosti.
• Hitno se javite ako vidite senku, zavesu ili naglo suženje vidnog polja.
• Uradite OCT ako se prave linije krive, slova senče ili se centralni vid zamagli.
• Kod suvog oka pravite pauze od ekrana, svesno trepćite i koristite veštačke suze prema savetu lekara.
• Ne trljajte oko ako imate grebanje, crvenilo ili uvrnut kapak; trepavice mogu oštetiti rožnjaču.
• Kod duplih slika, posebno ako ometaju vožnju ili hod, tražite pregled za strabizam ili neurooftalmološku procenu.
• Ako ste kratkovidi ili imate porodičnu istoriju ablacije retine, redovno kontrolišite očno dno.

Zaključak

Većina očnih smetnji ne znači odmah ozbiljnu bolest, ali oko ne treba posmatrati izolovano od simptoma. Mušice koje traju godinama najčešće su bezopasne, dok nagle promene, bljeskovi, senka, centralna mrlja ili krivljenje linija zahtevaju pregled. Suvo oko, katarakta, dioptrija i poremećaj saradnje očiju često se mogu uspešno kontrolisati kada se postavi prava dijagnoza.