Senilna degeneracija žute mrlje (SDM)

• Žuta mrlja (makula) je najosetljiviji deo mrežnjače, odgovoran za percepciju boja i finih detalja koji su neophodni za čitanje, pisanje i prepoznavanje lica.
• Senilna degeneracija žute mrlje (SDM) je glavni uzrok gubitka vida kod osoba starijih od 50 godina¹. Pogađa čak 17,5% osoba starih između 50 i 59 godina i više od 25% onih starijih od 60 godina, a sa starenjem ovaj procenat dodatno raste.
• Žene su u većem riziku od ove bolesti nego muškarci.
• Za suvi oblik SDM, koji je najčešći, trenutno ne postoji efikasna terapija – kada vid počne da slabi, ne može se povratiti.

Senilna degeneracija žute mrlje – šta je i kako nastaje?

Žuta mrlja ili makula je najosetljiviji deo mrežnjače, zaslužan za oštar centralni vid, percepciju boja i razlikovanje detalja potrebnih za čitanje, pisanje i prepoznavanje lica. Prilično važan deo oka, zar ne?

Zamislite oko kao fotoaparat, a žutu mrlju ili makulu kao centralni i najvažniji deo objektiva, koji vam omogućava da jasno vidite sitne detalje. Kada dođe do starosne degeneracije makule (SDM), to je slično kao da ovaj centralni deo sočiča počne da propada, što utiče na oštrinu i jasnoću vida – posebno deo vidnog polja koji koristite pri čitanju, vožnji i prepoznavanju lica. Ostatak mrežnjače zadužen je za periferni ili bočni vid.

SDM je česta bolest oka kod koje dolazi do propadanja nervnih ćelija (fotoreceptora) u žutoj mrlji, što dovodi do gubitka jasnog centralnog vida. Tek u kasnijim fazama bolesti dolazi do pojave zamućenih ili iskrivljenih detalja pri čitanju, vožnji ili prepoznavanju lica, jer centralni deo vidnog polja više ne registruje jasnu sliku.

Postoje dva oblika SDM: suv i vlažan

• Suvi (atrofični) oblik je najčešći. Obično zahvata oba oka, najčešće asimetrično. Fotoreceptori i pigmenti unutrašnjeg sloja mrežnjače (pigmentni epitel mrežnjače) postepeno nestaju i zamenjuju ih atrofična područja bez funkcionalnih receptora. Takva područja se duže vreme razvijaju oko žute mrlje, čak i tokom nekoliko godina, ali ne utiču značajno na kvalitet vida u početnim fazama. Međutim, kada ta područja postanu dovoljno velika da se spoje i dosegnu centar mrežnjače, vid počinje da se ozbiljno pogoršava. Suvi oblik smatra se sporijim oblikom senilne degeneracije makule.
• Vlažni ili neovaskularni oblik je ređi, pogađa samo 10% do 15% pacijenata ali brže napreduje i može dovesti do značajnog gubitka vida već za nekoliko meseci ili čak nedelja. Vlažni oblik SDM uzrokovan je neovaskularizacijom, odnosno novonastalim krvnim sudovima na oku, koji se javljaju na mestima gde su nefunkcionalni i mogu izazvati iritaciju. Ako se ovi krvni sudovi razvijaju nenormalno i usmere horoid (vaskularni sloj) ka mrežnjači, mogu se javiti komplikacije u obliku krvarenja i stvaranja ožiljaka. Ako se horoidalna neovaskularizacija pojavi na jednom oku, postoji vrlo visok rizik (od 50% do 90%) da se komplikacije razviju i na drugom oku.

Simptomi – kako prepoznati senilnu degeneraciju žute mrlje?

Početna senilna degeneracija žute mrlje u početku ne stvara probleme ali s vremenom vid počinje da slabi. Najčešći simptomi senilne degeneracije žute mrlje:

• poteškoće u čitanju pri slabijem osvetljenju,
• zamagljen vid i izobličenje oblika, veličine ili boje predmeta,
• osećaj da predmeti „poskakuju“ ili se pomeraju kada se fokusiramo na njih,
• problemi u vožnji, posebno u uslovima smanjene vidljivosti,
• poteškoće u razlikovanju detalja,
• pojava tamne ili zaslepljujuće tačke u centralnom vidu.

SDM retko dovodi do potpunog slepila, jer obično ne zahvata periferni vid. To znači da većina pacijenata zadržava sposobnost orijentacije u prostoru i obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Ipak, gubitak centralnog vida može značajno uticati na kvalitet života, otežavajući čitanje, prepoznavanje lica i druge aktivnosti koje zahtevaju precizan vid.

Uzroci i faktori rizika – šta uzrokuje senilnu degeneracije žute mrlje?

Uzroci nastanka SDM još nisu u potpunosti istraženi, ali postoje brojni faktori koji mogu povećati rizik od razvoja ove bolesti. SDM je češća kod žena, ali može pogoditi svakoga. Ključni faktori rizika su:

• Starija životna dob: Preporučuje se preventivni pregled mrežnjače posle 50. godine.
• Genetska predispozicija: Ako roditelji imaju SDM, povećava se verovatnoća da će je imati i potomci.
• Izloženost suncu: UV zraci ubrzavaju propadanje fotoreceptora u žutoj mrlji.
• Pušenje.
• Hronične bolesti: Visok krvni pritisak, povišen holesterol i dijabetes mogu povećati rizik od razvoja SDM.
• Gojaznost: Prekomerna telesna težina može povećati rizik od razvoja SDM.
• Nedostatak hranljivih materija: Ishrana siromašna vitaminima C, E, cinkom, bakrom, luteinom i zeaksantinom može povećati rizik od SDM

Svest o ovim faktorima rizika i redovni pregledi mogu značajno doprineti ranom otkrivanju i prevenciji, što je ključno za očuvanje dobrog vida.

SDM – kako sebi pomoći?

Rano otkrivanje i pravovremeno započinjanje terapije mogu značajno usporiti, a ponekad i zaustaviti napredovanje senilne degeneracije makule (SDM) ². U zavisnosti od stadijuma bolesti, oftalmolog može intravitrealne injekcije (koje se aplikuju direktno u oko) ili laserski tretman.

Za samopregled vida može vam pomoći Amslerova rešetka, jednostavan alat koji služi za otkrivanje mogućih promena u centralnom vidu. Važno je znati da negativan rezultat na testu ne isključuje postojanje bolesti, jer SDM u ranoj fazi često ne izaziva simptome. Ovaj test ima isključivo edukativni karakter, a konačnu dijagnozu može postaviti isključivo oftalmolog.

Test vida – Amslerova rešetka

Ovo je jednostavan test koji može pomoći u otkrivanju promena u centralnom vidu, poput izobličenja linija ili pojave senki.

Kako proveriti svoj vid?

1. Dok nosite svoje uobičajene naočare za čitanje (ako ih koristite), pokrijte jedno oko rukom.
2. Postavite se na normalnu udaljenost od mreže, kao kad čitate knjigu.
3. Usredsredite se i fiksirajte pogled u mrežu.
4. Ponovite postupak na drugom oku.

Ako linije nisu potpuno ravne ili je mreža nepravilnog oblika ili ako nedostaju određeni delovi mreže, odmah se posavetujte sa izabranim specijalistom, oftalmologom. 

Negativan rezultat testa ne isključuje prisustvo bolesti – početni stadijum SDM često ne izaziva vidljive simptome.

Trenutno ne postoji lek koji bi mogao da spreči razvoj senilne degeneracije makule (SDM). Zato je zdrav način života – bez pušenja, uz održavanje normalnog krvnog pritiska i holesterola, uz uravnoteženu ishranu i zaštitu očiju od UV zračenja – najbolji vid prevencije.

Ishrana i njena uloga u prevenciji SDM

Ishrana igra značajnu ulogu u prevenciji i usporavanju razvoja starosne degeneracije makule (SDM). Istraživanja su pokazala da određeni nutrijenti mogu usporiti napredovanje SDM, jer deluju kao prirodna zaštita ćelija mrežnjače³.
Među njima se izdvajaju dva ključna karotenoida – lutein i zeaksantin, koji se prirodno nalaze u makuli i pomažu u filtriranju štetnog plavog svetla.

Kako deluju lutein i zeaksantin?

• Zaštita makule: Lutein i zeaksantin u mrežnjači funkcionišu kao prirodni štit makule od sunčeve svetlosti. Njihov žuti pigment filtrira plavu svetlost, slično kao sunčane naočare.
• Zaštita od oksidanasa: Ovi nutrijenti pomažu u neutralisanju oksidanasa – štetnih supstanci koje mogu doprineti procesu starenja oka.⁴ Oksidansi ubrzavaju propadanje ćelija i mogu povećati rizik od razvoja SDM.^5,6

Važnost adekvatnog unosa luteina i zeaksantina

Studije su pokazale da osobe koje unose više od 10 mg luteina i 2 mg zeaksantina dnevno imaju bolji vid, manju osetljivost na svetlost i niži rizik od razvoja SDM.^7–10 Nažalost, prosečna ishrana u razvijenim zemljama obezbeđuje samo oko 3 mg luteina i zeaksantina dnevno, što je značajno manje od preporučenih količina.^{11, 12}

Neophodni nutrijenti u zdravoj ishrani za oči

• Vitamin D: Pomaže u zaštiti očiju od oksidativnog stresa i doprinosi očuvanju vida.¹³
• Resveratrol: Snažan antioksidans koji se, na primer, nalazi u grožđu i pomaže u zaštiti očiju.¹⁴
• Cink i omega-3 masne kiseline(posebno DHA): Imaju važnu ulogu u očuvanju vida.

Kako obezbediti dovoljan unos nutrijenata?

Ako ne unosite dovoljno namirnica bogatih ovim nutrijentima ili vam je teško da svakodnevno pripremate svežu hranu, razmislite o uzimanju kvalitetnog dodatka ishrani za oči.

Prilikom izbora dodatka ishrani važno je da sadrži sve ključne nutrijente koji su potrebni Vašim očima u odgovarajućim količinama. Posebno je bitno da suplement sadrži tačno 10 mg luteina i 2 mg zeaksantina. Kvalitet dodataka ishrani može značajno varirati među proizvođačima, pa se preporučuje odabir onih koje preporučuju oftalmolozi ili farmaceuti u apotekama.

Dodatak prehrani nije nadomjestak ili zamjena uravnoteženoj prehrani. Važno je pridržavati se uravnotežene i raznovrsne prehrane i zdravog načina života.