Da li vam glaukom može ukrasti vid, a da toga niste svesni?

prof. dr Aleksandar Miljković
Klinika za očne bolesti, Univerzitetski klinički centar Vojvodine
Katedra za oftalmologiju, Medicinski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Većina ljudi starijih od 40 godina veruje da su promene u vidu jednostavno deo starenja. Možda vam treba jače svetlo za čitanje, primećujete da su vam oči brže umorne ili vam je potrebna jača dioptrija. Iako su ove promene često normalne, neke bolesti oka mogu se razvijati gotovo neprimetno. Glaukom je upravo takvo stanje. Ono napreduje polako i bez bola, a mnogi pacijenti saznaju za problem tek kada je oštećenje vida već nastupilo.

Šta tačno je glaukom?

Glaukom je hronična optička neuropatija, odnosno bolest oka koja oštećuje optički nerv, ključnu strukturu koja prenosi vizuelne informacije iz oka u mozak. Bez zdravih nervnih vlakana očnog živca, vid postepeno propada. Ako se na vreme ne otkrije i ne leči, može dovesti do trajnog gubitka vida, pa čak i slepila.

U mnogim slučajevima glaukom je povezan sa povišenim intraokularnim pritiskom (IOP). Oko stalno proizvodi očnu vodicu koja hrani unutrašnje strukture i mora se pravilno drenirati. Kada drenažni sistem oslabi, pritisak se postepeno povećava i oštećuje optički nerv.

Najčešći oblik je primarni glaukom otvorenog ugla, koji se razvija polako tokom godina. Obično prvo zahvata periferni vid, dok centralni vid ostaje netaknut. Zbog toga mnogi pacijenti nisu svesni da se bolest razvija i često se jave oftalmologu tek u uznapredovalom stadijumu bolesti.

Manje uobičajen, ali opasniji i urgentniji oblik je glaukom zatvorenog ugla, koji može izazvati nagle simptome: jaku bol u oku,zamagljen vid, glavobolju i mučninu. Takve situacije zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. Međutim, većina slučajeva napreduje tiho i polako.

Stručna procena: prof. dr Aleksandar Miljković

Zašto se rizik povećava posle 40. godine?

Starost je jedan od najvažnijih faktora rizika. Nakon 40. godine života dolazi do prirodnih promena u strukturi i cirkulaciji oka. Drenažni sistem može postati manje efikasan, a nervna vlakna optičkog nerva podložnija su oštećenju.

Porodična anamneza je takođe važna. Ako u porodici postoji glaukom, verovatnoća da ga razvijete je veća. Povišen intraokularni pritisak, dijabetes, hipertenzija, visoka kratkovidost i dugotrajna terapija kortikosteroidima mogu dodatno povećati rizik.

Kod žena hormonske promene tokom perimenopauze i menopauze mogu uticati na cirkulaciju i otpornost tkiva oka. Iako hormoni sami po sebi ne uzrokuju glaukom, mogu povećati osetljivost kod osoba koje su već sklone ovoj bolesti.

Međunarodne smernice oftalmoloških udruženja naglašavaju značaj redovnih pregleda oka nakon 40. godine, posebno kod osoba sa dodatnim faktorima rizika. Pregled ne znači da bolest postoji, već da se na vreme mogu uočiti rani znaci.

Koje simptome treba da pratite?

Jedan od izazova kod glaukoma je nedostatak ranih simptoma. Vid može delovati potpuno normalno. Obično nema bola, crvenila ili naglog zamagljenja.

Kako bolest napreduje, pacijenti mogu primetiti poteškoće sa perifernim vidom, probleme pri slabijem osvetljenju ili suptilan efekat „tunelskog vida“. Kada ovi simptomi postanu očigledni, oštećenje optičkog nerva često je već nastupilo.

Da li korišćenje digitalnih uređaja može izazvati glaukom?

Dugotrajno korišćenje mobilnih telefona, računara i drugih digitalnih uređaja može dodatno opteretiti oči. Kada oči duže fokusiraju pogled, na primer na blizinu ekrana, treptanje se smanjuje, što ubrzava isparavanje suza i može izazvati privremenu suvoću očiju, zamućen vid ili osećaj umora.

Sama upotreba ekrana ne izaziva glaukom, ali kod osoba koje koriste antiglaukomske kapi suvoća može otežati redovnu primenu terapije – kapi postaju neprijatne, pa se ponekad njihovo ukapavanje preskače. Na taj način, dugotrajno gledanje u ekran može nehotice smanjiti efikasnost lečenja. Zato je važno praviti pauze, pravilno podešavati visinu i udaljenost ekrana i redovno se kontrolisati kod oftalmologa.

Da li korišćenje šminke i veštačkih trepavica može izazvati glaukom?

Korišćenje šminke, posebno oko očiju, i nošenje veštačkih trepavica može izazvati iritaciju i suvoću. Neki proizvodi sadrže hemikalije ili konzervanse koji izazivaju blagi upalni odgovor na površini oka, dok lepljivi materijali i veštačke trepavice mogu mehanički iritirati kapke.

Iako to ne izaziva glaukom, hronična iritacija može pogoršati nelagodnost kod osoba sa već postojećim problemima, uključujući suve oči i povišen očni pritisak. Pažljivo uklanjanje šminke, korišćenje blagih proizvoda i ograničavanje upotrebe veštačkih trepavica preporučuje se posebno kod osoba sa glaukomom ili povišenim rizikom.

Kako se glaukom detektuje?

Pregled oka može otkriti glaukom i pre nego što se pojave simptomi. To je bezbolan postupak i uključuje više komponenti. Merenje intraokularnog pritiska daje osnovne informacije o potencijalnom riziku. Optički nerv se mora pažljivo pregledati kako bi se uočili prvi znaci oštećenja. Testovi vizuelnog polja procenjuju periferni vid, dok moderne tehnologije poput optičke koherentne tomografije (OCT) mere debljinu nervnih vlakana.

Ove metode omogućavaju otkrivanje ranih promena čak i kada pacijenti još uvek ne primećuju gubitak vida. Savremena dijagnostika značajno je poboljšala mogućnost ranog otkrivanja i omogućila pravovremeno lečenje.

Da li se glaukom može lečiti?

Iako oštećenje izazvano glaukomom ne može biti vraćeno, napredak bolesti se može usporiti ili zaustaviti uz adekvatnu terapiju. Primarni cilj je smanjenje intraokularnog pritiska na nivo koji štiti optički nerv.

Terapija uključuje korišćenje kapi, laserske procedure ili hirurške intervencije, zavisno od individualnog nalaza. Lečenje je obično dugotrajno i zahteva disciplinu. Preskakanje terapije ili kontrolnih pregleda može dovesti do tihe progresije bolesti.

Opšta briga o zdravlju takođe ima važnu ulogu. Održavanje stabilnog krvnog pritiska, kontrola šećera u krvi i lipidnog statusa, umerena fizička aktivnost i izbegavanje pušenja podržavaju zdravlje krvnih sudova i optičkog nerva. Zdrav način života ne zamenjuje medicinsku terapiju, ali je značajno dopunjuje.

Kao oftalmolozi često vidimo…

Kao oftalmolozi često susrećemo pacijente koji su iznenađeni dijagnozom, jer su smatrali da im je vid savršen. Takođe vidimo i one koji odlažu preglede zbog straha.

Istina je da rana dijagnoza omogućava bolju kontrolu bolesti i daje pacijentima veću sigurnost. Kada glaukom otkrijemo u ranoj fazi, terapija je obično jednostavnija, a dugoročni ishodi vida znatno bolji. Edukacija, kao i redovno praćenje, omogućavaju pacijentima da preuzmu aktivnu ulogu u očuvanju vida, umesto da reaguju tek kada se problemi pojave.