Vreme pred ekranom samo po sebi ne izaziva miopiju kod dece, ali su dugotrajne aktivnosti na blizu bez odmora i bez dovoljno boravka na otvorenom povezane sa većim rizikom od razvoja kratkovidosti.
Miopija (kratkovidost) je danas jedan od najbrže rastućih problema sa vidom kod dece i adolescenata širom sveta. Deca odrastaju okružena ekranima – telefonima, tabletima, računarima i televizorima – a roditelji sve češće primećuju da njihovo dete približava knjigu ili ekran, škilji ili se žali na glavobolju. Jedno od najčešćih pitanja u ordinaciji glasi: „Da li su ekrani krivi za pogoršanje vida?“ U ovom članku objašnjavamo kako vreme provedeno ispred ekrana i boravak na otvorenom utiču na razvoj miopije kod dece, šta roditelji mogu da učine danas, kao i kakve su mogućnosti za sprečavanje problema i njegovo lečenje.
Miopija (kratkovidost) znači da dete jasno vidi predmete u svojoj blizini, dok su udaljeni predmeti zamućeni. Do ovoga dolazi kada oko poraste nešto duže nego što bi trebalo, pa se slika ne fokusira tačno na mrežnjaču. Poslednjih decenija beležimo porast broja dece sa miopijom širom sveta.
Zašto? Deca danas provode više vremena u aktivnostima gledanja na blizu – čitanje, pisanje i, pre svega, gledanje u ekrane – a znatno manje vremena napolju. Dečje oči su u periodu odrastanja i razvoja vida osetljivije na ove navike. Ako dečje oko zamislite kao mekšu gumenu lopticu, lakše je razumeti da dugotrajno naprezanje može uticati na njegov oblik.
Gledanje u ekran samo po sebi ne „stvara“ miopiju preko noći, ali je dugotrajan i nekontrolisan boravak pred ekranima povezan sa većim rizikom od njenog razvoja i bržeg napredovanja. Kada dete dugo gleda u blizinu, očni mišići su neprestano napeti, a učestalost treptanja se smanjuje. To može dovesti do umora očiju, osećaja suvoće, glavobolja i zamućenog vida.
Analogija koja roditeljima često pomaže je sledeća: zamislite da satima držite laktove savijene. Vremenom bi bilo teško ruke potpuno ispružiti. Slično tome, oči koje su neprestano naviknute na blizinu, teže se „opuštaju“ pri gledanju u daljinu, što može doprineti razvoju miopije.
Boravak na otvorenom ima zaštitni efekat na razvoj vida kod dece. Prirodna dnevna svetlost pomaže pri zdravom razvoju oka i može doprineti usporavanju prekomernog rasta očne jabučice. Takođe, oči se tokom igre napolju neprestano prilagođavaju različitim razdaljinama – gledaju blizu, daleko i u pokretu.
Istraživanja pokazuju da deca koja na otvorenom provode najmanje 1,5 do 2 sata dnevno imaju manji rizik od razvoja miopije. To ne znači da dete mora biti sportista – šetnja, igra u parku ili vožnja bicikla su sasvim dovoljni.
Sprečavanje počinje svakodnevnim navikama. Ograničavanje vremena pred ekranima, pravilna razdaljina od knjige ili ekrana i redovni odmori su ključni koraci. Ako se miopija već razvila, postoje pristupi koji mogu pomoći pri njenom kontrolisanju.
Naočare ili kontaktna sočiva koriguju vid i detetu omogućavaju da jasno vidi, što je važno za učenje i svakodnevne aktivnosti. U nekim slučajevima oftalmolog može preporučiti posebna sočiva ili terapije koje usporavaju napredovanje miopije. Najvažnije je redovno praćenje, jer se dečji vid može brzo menjati.
Kao oftalmolozi, često viđamo decu koja dođu na pregled tek kada se pojave problemi u školi ili glavobolje. U takvim slučajevima miopija je često već prisutna i ponekad je napredovala.
Roditeljima naglašavamo da male promene u svakodnevnim navikama mogu snažno uticati na dugoročno zdravlje vida. Redovni pregledi omogućavaju rano otkrivanje i pravovremenu reakciju.
Ukoliko se miopija već razvila, postoje pristupi koji mogu pomoći u njenoj kontroli.
– Armin Kasumović, dr med., spec. oftalmologije i optometrije
Miopija kod dece je sve učestalija, ali dobra vest je da roditelji imaju važnu ulogu u njenom sprečavanju. Ravnoteža između vremena pred ekranima i boravka na otvorenom, uz redovne preglede, može pomoći u očuvanju zdravlja vida tokom odrastanja. Ako simptomi potraju, za individualnu procenu obratite se svom oftalmologu.
Vreme pred ekranom samo po sebi ne izaziva miopiju kod dece, ali su dugotrajne aktivnosti na blizu bez odmora i bez dovoljno boravka na otvorenom povezane sa većim rizikom od razvoja kratkovidosti.
Miopija kod dece se često prepoznaje po škiljenju, približavanju knjige ili ekrana, teškoćama pri gledanju u daljinu i čestim glavoboljama. Ako primetite ove znake, preporučuje se oftalmološki pregled.
Istraživanja pokazuju da boravak na otvorenom od najmanje 1,5 do 2 sata dnevno može smanjiti rizik od razvoja miopije kod dece. Prirodna svetlost ima važnu ulogu u zdravom razvoju oka.
Miopiju nije uvek moguće potpuno sprečiti, jer na njen razvoj utiču i genetski faktori. Međutim, ograničavanje vremena pred ekranom, redovni odmori i dovoljan boravak na otvorenom mogu pomoći pri usporavanju njenog napredovanja.
Naočare ne pogoršavaju miopiju. Detetu omogućavaju jasan vid, što je važno za učenje, koncentraciju i svakodnevne aktivnosti.
Preporučuje se da dete obavi prvi oftalmološki pregled pre polaska u školu. Ako postoje simptomi kao što su škiljenje, približavanje ekranu ili slabiji vid na daljinu, pregled je potreban i ranije.
Pogledajte naš širok izbor klinički podržanih proizvoda.
Vlaži, ščiti, regenerira
Ključna hranila za ohranjanje vida1,2
Čisti, vlaži in pomirja veke
Prijavom na newsletter slažete se sa našom politikom privatnosti.
*Pretplatom na naš bilten, slažete se sa našom politikom privatnosti.
© 2026 Mojeoko. Sva prava zadržana.
Razvoj veb stranice strani qStom.si
